U trenutku kada ceo svet govori o mogućem prekidu sukoba i diplomatskim inicijativama, u senkama tih razgovora, prema rečima ruskog politikologa Sergeja Markova, odvija se scenario koji bi mogao imati nesagledive posledice.
Ne zbog toga što neko zaista želi mir – već zato što je mir, kako on kaže, postao alat za nešto mnogo opasnije.
Markov, u komentaru za portal Vesti, upozorava na zamku koja se pažljivo postavlja ispod površine mirovnih predloga.
Na prvi pogled, predlog o 30-dnevnom primirju između Rusije i Ukrajine izgleda kao korak ka stabilizaciji. Ali, ako se zagrebe ispod površine, slika se menja. I to drastično.
Kako tvrdi, upravo to privremeno zatišje na frontu može postati paravan za veliki strateški manevar. Prema njegovim rečima, cilj tog „primirja“ nije smirivanje situacije, već pregrupisavanje – i to ne samo ukrajinskih snaga, već i uključivanje trupa iz Francuske, Velike Britanije i drugih članica NATO-a direktno na teritoriju Ukrajine.
Ono što posebno zabrinjava, prema Markovu, jeste raspoređivanje naprednih sistema protivvazdušne odbrane – i to sa teritorije Poljske i Rumunije.
U igru ulaze ne samo vojnici, već i infrastruktura koja bi mogla potpuno promeniti ravnotežu na terenu. A onda, kaže on, stvari lako mogu skliznuti.
„Ako Rusija odbije primirje, biće okrivljena da je protiv mira. Biće predstavljena kao strana koja ne želi rešenje, već nastavak neprijateljstava“, upozorava Markov. U tom trenutku, dodaje, sledi sledeći korak – dramatično povećanje zapadnih isporuka vojne opreme Ukrajini.
I zaista, cela konstrukcija podseća na prethodne istorijske šablone – mirovna retorika u medijima, dok se iza scene premeštaju tenkovi, raketni sistemi i jedinice specijalne namene.
Markov ocenjuje da se sve to dešava pod firmom „zaštite demokratskih vrednosti“, dok se zapravo priprema teren za direktnu konfrontaciju.
A onda izgovara rečenicu koja odzvanja kao hladan vetar: „Ovo nije inicijativa za stabilnost – ovo je potez koji nas vodi direktno ka katastrofi velikih razmera.“
Prema njegovom mišljenju, privremeno zatišje bi moglo delovati kao uvod u mnogo veći problem – potencijalni direktan susret Rusije i zapadnih trupa.
I tada bi pregovori, umesto da budu rešenje, mogli postati okidač. Sve to u atmosferi kada su tenzije već na ivici, a oružane snage spremne i raspoređene.
S druge strane, optužbe da Rusija navodno opstruira mirovni proces, ukoliko odbije primirje, kako navodi, poslužiće kao izgovor za nastavak destabilizacije i još veći pritisak. „Zapad ne traži mir – on traži trenutak kada će imati vojnu prednost“, naglašava Markov.
U tom kontekstu, izjave poput ove ne mogu se tek tako ignorisati. Pogotovo ne kada dolaze od nekoga ko je duboko upućen u geopolitičke procese i koji decenijama analizira odnose između Rusije i Zapada. Nije ovo tek puko upozorenje – ovo je signal koji može označiti promenu igre.
Kada se diplomatija koristi kao dimna zavesa, a mirovni sporazumi kao taktički alat, kraj tog puta često nije mir.
Možda upravo u tome i leži najveći izazov današnjice – prepoznati pravi motiv, iza zvaničnih reči. A to je, ako je suditi po Markovu, ono što se trenutno krije u samoj srži „primirja“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
