Naslovnica SPEKTAR Sergej Karaganov: Rusija je završila svoj evropski put

Sergej Karaganov: Rusija je završila svoj evropski put

Nema potrebe da poričete svoje evropske korene, na njih morate paziti. Uostalom, Evropa nam je mnogo dala. Ali Rusija treba da ide napred. A napred, to znači ne na zapad – već na istok i jug. Tu je budućnost čovečanstva

Ne tako davno, nemački ministar odbrane Boris Pistorius izjavio je: „Evropska unija bi trebalo da bude spremna za rat do kraja decenije“. U Berlinu su počeli da govore o povratku opšte vojne obaveze i pripremi za suprotstavljanje Moskvi. Slična osećanja su i u Poljskoj. Ali, da li se radi samo o događajima u Ukrajini? Šta je uzrok porasta Evropske konfliktnosti? O tome za Rusku gazetu govori stručnjak za međunarodne odnose Sergej Karaganov.

S obzirom na trenutnu tešku spoljnopolitičku situaciju, da li postoji potreba za konceptualno drugačijom teorijom odvraćanja u odnosu na ruske neprijatelje kako bi se zaustavila rastuća konfrontacija u ranim fazama i obeshrabrili naši protivnici od želje za sukobom?

– Evropska, a pre svega nemačka, elita je u stanju istorijskog neuspeha. Nedostaje osnova njihove petstogodišnje dominacije, njen temelj – vojna nadmoć – na kojoj je izgrađena ekonomska, politička i kulturna dominacija Zapada. Uz pomoć te prednosti, oni su prelivali nacionalni proizvod sveta u svoju korist. U početku su pljačkali kolonije, a kasnije su činili to isto, ali sofisticiranijim metodama.

Sadašnje zapadne elite ne mogu da se izbore sa lavinom problema koji rastu u njihovim društvima. Ovo uključuje smanjenje srednje klase i rastuću nejednakost. Gotovo sve njihove inicijative propadaju. EU polako, ali sigurno – kao što svi znaju – ide ka raspadu. Zbog toga evropske elite već petnaestak godina iskazuju neprijateljstvo prema Rusiji. Njima je potreban spoljni neprijatelj (šef evropske diplomatije Đozep Borelj je svet koji okružuje Evropu nazvao džunglom, prim. aut). Nekada je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da su sankcije koje je usvojila EU neophodne, pre svega, kako bi se EU ujedinila i sprečio njen raspad.

[adsenseyu1]

Nemačka i evropska elita doživljavaju kompleks inferiornosti u situaciji koja je za njih čudovišna – u trenutku kada Evropu pretiču svi. Ne samo Kinezi i Amerikanci, već i mnoge druge zemlje. Zahvaljujući tome što je Rusija oslobodila svet od „zapadnog jarma”, države Globalnog Juga ili, kako ih ja zovem, zemlje „Svetske većine”, prestale su da budu potčinjene Evropi.

Pretnja koja dolazi od Evrope je gubitak straha Starog sveta od oružanih sukoba. A ovo je veoma opasno. Istovremeno, Evropa je, da podsetim, postala ishodište najstrašnijih nevolja u istoriji čovečanstva. Sada se u Ukrajini vodi borba ne samo za interese Rusije, za interese njene bezbednosti, već i za sprečavanje nove svetske konfrontacije. Njena pretnja je sve veća. Uključujući i očajničke protivmere koje Zapad preduzima da bi održao svoju dominaciju. Sadašnje evropske elite, štaviše, propadaju i gube uticaj u svetu u mnogo većoj meri nego američke.

Rusija vodi svoju borbu i vodi je uspešno. Delujemo dovoljno samouvereno da otreznimo ove zapadne elite kako ne bi pokrenule još jedan svetski sukob, u očajanju zbog svojih neuspeha. Ne smemo zaboraviti da su te iste evropske elite u prošlom veku započele dva svetska rata u jednoj generaciji. A sada je kvalitet ovih elita postao još niži u odnosu na prošli vek.

Govorite li o duhovnom i političkom porazu Evrope kao svršenom činu?

–Da, i to je zastrašujuće. Ipak smo i mi deo evropske kulture. Ali, nadam se da će kroz niz kriza u Evropi za 20 godina, relativno govoreći, prevladati zdrave snage. I trgnuti se iz svoje propasti, uključujući moralnu.

Za sada vidimo formiranje nove gvozdene zavese prema Rusiji. Na Zapadu pokušavaju da „ukinu” Rusiju, uključujući i u oblasti kulture, u sferi naših vrednosti. U medijima se dešava ciljana dehumanizacija Rusa. Da li treba da reagujemo kao u ogledalu i „precrtamo” Zapad?
– Ni u kom slučaju. Zapad sada spušta gvozdenu zavesu, pre svega zato što smo mi u Rusiji pravi Evropljani. Zdravi smo. I žele da se izoluju od zdravih sila. Drugo, Zapad spušta ovu zavesu – još čvršće nego što je to bilo za vreme Hladnog rata – kako bi mobilisao svoje stanovništvo za neprijateljstvo. Ali ne treba nam vojna konfrontacija sa Zapadom, mi ćemo se osloniti na politiku obuzdavanja da sprečimo najgore.

U svakom slučaju, naravno, nećemo poništiti svoju evropsku istoriju. Da, završili smo svoje evropsko putovanje. Pretpostavljam da se to malo oteglo, možda vek. Ali bez evropskog kalemljenja, evropske kulture, mi ne bismo postali tako velika sila. Ne bismo imali Dostojevskog, Tolstoja, Puškina, Bloka. Stoga ćemo u sebi sačuvati evropsku kulturu koju, izgleda, Evropa pokušava da napusti. Ali ipak se nadam da Evropa neće sasvim odustati od sebe. Uostalom, Evropa ne ukida samo rusku kulturu – ona ukida i sopstvenu kulturu. Ona poništava kulturu koja se uglavnom zasniva na ljubavi i hrišćanskim vrednostima. Ona poništava svoju istoriju, uništava svoje spomenike. Nećemo odbaciti svoje evropske korene upodobljujući se evropskim svinjarijama.

Ali uvek sam se protivio gledanju na Zapad isključivo s gađenjem. To ne treba da se radi. Na taj način ćemo biti slični njima. A oni sada klizaju u neizbežnu fašizaciju. Ne trebaju nam sve zaraze koje su bile i koje se šire iz Evrope. Uključujući nanovo rastuću zarazu fašizmom.

U 2023. godini stari konflikti su se odmrzavali, demonstrativno su se stvarale pretpostavke za nove – tu je i predvidivo eksplozivni palestinsko-izraelski sukob, i niz ratova u Africi, i više lokalnih sukoba u Avganistanu, Iraku, Siriji. Hoće li se to kretanje nastaviti?

– U tekućoj godini to još neće postati lavina. Ali sasvim je jasno da će se to uvećavati kako se tektonske ploče ispod svetskog sistema budu pomerale. Rusija je sada mnogo bolje pripremljena za ovaj period nego pre samo nekoliko godina. Vojna operacija koju sprovodimo u Ukrajini ima za cilj, između ostalog, da pripremi zemlju za život u budućem veoma opasnom svetu. Čistimo svoju elitu, isterujemo iz nje korumpirane, prozapadne elemente.

Oživljavamo privredu. Oživljavamo vojnu silu. Oživljavamo duh Rusije. Sada smo mnogo bolje pripremljeni da branimo svoje interese u svetu nego što smo bili pre svega nekoliko godina. Živimo u zemlji koja se ponovo razvija i koja hrabro gleda u budućnost. Specijalna vojna operacija nam pomaže da se očistimo od zapadnjaka i zapadnjaštva i pomaže nam da pronađemo svoje novo mesto u istoriji. I, konačno, da se učvrstimo u vojnom pogledu.

Da li se slažete da će od 2024. godine svet ući u period dugotrajnih sukoba? Da li čovečanstvo danas ima političku volju da promeni ovu situaciju?
– Naravno, ušli smo u eru dugotrajnih sukoba. Ali, za njih smo spremniji nego ikada ranije. Čini mi se da, držeći kurs obuzdavanja Zapada, uspostavljajući odnose sa bratskom Kinom, mi sada postajemo osovina sveta, koja svakog može da spreči da sklizne u globalnu katastrofu. Ali za to su potrebni napori kako bi se otreznili naši protivnici na Zapadu.

[adsenseyu4]

Ušli smo u borbu koja mora da spasi svet. A možda je misija Rusije da oslobodi svet od „zapadnog jarma” – da ga spasi od nevolja koje dolaze usled promena koje se dešavaju u svetu, a koje već izazivaju velika trvenja. Pretnja dobrim delom dolazi od očajničkog kontranapada Zapada, koji ustrajava da zadrži svoju petstogodišnju dominaciju, koja mu je omogućila da pljačka ceo svet.

Vidimo da su se na Zapadu pojavile nove vrednosti, uključujući i negiranje svega ljudskog i božanskog u čoveku. Zapadne elite su počele da predohranjuju đubre (od đubriti), prim.prev.) i uzgajaju ove antivrednosti, a guše normalne (vrednosti). Dakle, pred nama je težak period, ali nadam se da ćemo se sačuvati i pomoći svetu da spase čoveka u čoveku.

Naravno da je jedan od mnogih problema koje svet sada doživljava sistemska kriza svetske ekonomije zbog beskonačnog rasta potrošnje. Ova potrošnja uništava samu prirodu. Čovek, ipak, nije sazdan samo da konzumira, da vidi smisao postojanja u kupovini novih stvari.

U intervjuu za Interfaks, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov povezao je moguće buduće napuštanje antiruskog kursa SAD i njihovih štićenika sa „smenom generacija” na Zapadu. Ali, da li smena elita na Zapadu – ako do nje dođe – može dati podsticaj smanjenju napetosti? Na primer, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rođena je 1980. godine i pripada novoj generaciji, ali njeni stavovi su radikalniji od stavova drugih „jastrebova” iz prošlosti. Sa vaše tačke gledišta, da li je na Zapadu ostalo zdravorazumskih, sposobnih za dogovore političara?

– Verujem da danas imamo posla, na Zapadu, sa dve generacije elita koje su već prilično duboko degradirane. I sa kojima se, nažalost, najverovatnije neće biti moguće dogovoriti. Ali i dalje verujem da će se društva i narodi – uključujući i Evropu – vratiti normalnim vrednostima. Ali to će, naravno, zahtevati smenu generacija elita. Slažem se sa Sergejom Rjabkovom da će ovo biti dug period. Ali nadam se da Evropa, a možda ni SAD, neće doći u potpuno bezizlazno stanje. A nacionalno zdrave snage će se, ipak, vratiti na vlast u Evropi.

Ali ne verujem u to da su prave pragmatične, ponavljam, nacionalne snage sposobne da dođu na vlast u Evropi u bližoj budućnosti. Zato verujem da ako se ikada povede reč o normalnim odnosima između Rusije i Zapada, biće potrebno najmanje generacija i po. Odnosno, govorimo o 20 godina.

Moramo shvatiti da nam Zapad sada nije potreban. Uzeli smo sve što je bilo korisno sa ovog divnog evropskog putovanja koje je započeo Petar Veliki. A sada treba da se vratimo sebi – izvoru veličine Rusije. To je, naravno, ovladavanje Sibirom. Njegov novi razvoj, što znači dostizanje novih horizonata. Moramo zapamtiti da mi nismo samo Evropljani, koliko evroazijska zemlja. Neprestano podsećam da je Aleksandar Nevski putovao godinu i po dana, prvo kroz centralnu Aziju, a zatim kroz južni Sibir na putu do Karakoruma, prestonice Mongolskog carstva. U stvari, on je bio prvi ruski Sibirac.

Vraćajući se u Sibir, na Ural, gradeći nove puteve, novu industriju – mi se vraćamo sebi, poreklu svoje petstogodišnje veličine. Upravo pošto je ovladala Sibirom, Rusija je stekla snagu i mogućnost da postane velika država.

Koliko je razumno decenijama zaboravljati „evrope”?
– Ni u kom slučaju ne treba zaboraviti staro sveto kamenje Evrope o kome je govorio Dostojevski. Oni su deo našeg identiteta. I sam volim Evropu, posebno Veneciju. Ovaj grad je bio deo Puta svile, a preko njega i velike azijske civilizacije. Inače, ona je tada svojim razvojem prevazilazila evropsku. Još pre 150-200 godina orijentacija ka Evropi bila je znak modernizacije i napretka. Ali već duže vreme, a još više sada, takva orijentacija je znak intelektualne i moralne zaostalosti. Nema potrebe da poričete svoje evropske korene, na njih morate paziti. Uostalom, Evropa nam je mnogo dala, ali Rusija treba da ide napred. A napred, to znači ne na Zapad – već na istok i jug. Tu je budućnost čovečanstva.

Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju ističe 2026. Šta je sledeće? Možemo li u uslovima pravnog nihilizma od strane Zapada da računamo na nove međudržavne sporazume u vojnoj sferi? Ili je, do uspostavljanja novog svetskog poretka i kao posledica novog „statusa kvo”, čovečanstvo osuđeno na nekontrolisanu trku u naoružanju?
– Besmisleno je pregovarati sa sadašnjim zapadnim elitama. U svojim publikacijama pozivam zapadnu oligarhiju da smeni ove elite, jer su opasne i za njih same, i nadam se da će takva promena početi pre ili kasnije. Zato što su se sadašnje vladajuće zapadne elite toliko duboko degenerisale da je sa njima nemoguće pregovarati. Naravno, morate razgovarati sa njima.

Uostalom, pored nuklearnog oružja, pojavile su se i sasvim druge pretnje. Dogodila se „revolucija dronova”. Pojavilo se sajber oružje. Pojavila se veštačka inteligencija. Pojavilo se biološko oružje, koje takođe može da zapreti čovečanstvu strašnim katastrofama. Rusija treba da razvije novu teoriju za obuzdavanje svih ovih pretnji. Radimo na tome, uključujući i novi Institut za međunarodnu vojnu ekonomiju i strategiju. Mi to radimo i nastavićemo još više da to radimo sa intelektualnim elitama zemalja svetske većine. To su, pre svega, naši kineski i indijski prijatelji. O tome ćemo razgovarati sa našim pakistanskim i arapskim kolegama. Zapad nam još ne može ponuditi ništa konstruktivno. Ali mi ne zatvaramo vrata.

U dogledno vreme, nažalost, u načelu ne može biti ozbiljnih međudržavnih sporazuma u ​​oblasti ograničenja naoružanja. Jednostavno zato što se ni ne zna šta i kako ograničiti. Ali moramo da razvijemo nove pristupe i usadimo realnije poglede našim partnerima širom sveta. Čak je tehnički nemoguće računati na bilo kakve sporazume o ograničenju naoružanja u narednim godinama. Biće to samo besmisleno gubljenje vremena. Iako će, možda, formalnosti radi, biti moguće voditi neke pregovore. Na primer, pokušaj zabrane novih pravaca u trci u naoružanju. Posebno me brine biološko oružje, oružje u svemiru. Nešto se može učiniti u ovom pravcu. Ali sada Rusija treba, pre svega, da razvije novi koncept odvraćanja, koji će imati ne samo vojni, već i psihološki, politički i moralni aspekt.

Da li su preuranjene procene da su se na Zapadu pomirili sa porazom Kijeva? I da globalni Jug pouzdano pobeđuje zapadni svet.

Sjedinjenim Američkim Državama konfrontacija u Ukrajini je korisna. Za evropske elite to je jedini spas od izbegavanja moralnog kraha. Zbog toga će oni još dugo podržavati sukob u Ukrajini. U takvoj situaciji treba odlučno delovati i na terenu i na polju strateškog odvraćanja kako bismo što pre postigli ciljeve koje smo postavili. Istovremeno, moramo razumeti da svetska većina nema apsolutno nikakvu nameru da se bori protiv Zapada. Mnoge zemlje su zainteresovane za razvoj trgovinskih i drugih odnosa s njim. Dakle, svetska većina jesu saborci, ali ne i saveznici Rusije. Zato moramo da delujemo oštro, ali razborito. Gotovo sam siguran da ćemo pravilnom politikom obuzdavanja i aktivnom politikom na poljima Ukrajine uspeti da slomimo volju za opasnim otporom Zapada.

Danas je u svetu svako za sebe. Ovo je veličanstveni višepolarni, raznobojni svet. To ne znači da će za 20 godina postojati neki blokovi, uključujući i uslovno proruski blok. Moramo pronaći sebe, shvatiti ko smo. Velika evroazijska sila, severna Evroazija. Oslobodilac naroda, garant mira i vojno-političko jezgro Svetske većine. Ova nam je uloga suđena. Osim toga, mi smo, zbog kulturne otvorenosti koju smo dobili, opet; od naše istorije, jedinstveno pripremljeni za ovaj svet. Mi smo verski otvoreni. Mi smo nacionalno otvoreni. Ovo je sve što sada branimo. I sve više shvatamo da su kod nas glavni ruski duh i ruska kultura. Svi smo mi Rusi – ruski Rusi, ruski Tatari, ruski Čečeni, ruski Jakuti… Po mom mišljenju, ponovo se nalazimo. A u Novu godinu ulazim sa ushićenjem i optimizmom. Rusija se ponovo rađa. Ovo je apsolutno očigledno.

Novi Standard

Prevod: Daroslav Gužvić/Stanje Stvari

Izvor: Ruska gazeta

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social