„Smrt Adolfa Hitlera: Nepoznati dokumenti iz Sovjetskih arhiva“, autora Leva Bezimenskog prvi put su objavljeni 1968. godine, a sadržali su dokumente Sovjetskog saveza čiji je cilj bio informisanje sveta o nalazu ruskog medicinskog tima koji je izvršio autopsiju na Hitlerovom lešu 1945. godine. Zašto su otkrića sa Hitlerove autopsije tako dugo bila tajna?
Jedno od najpoznatijih otkrića sa autopsije koji su izvršili Sovjeti, je tvrdnja da je Adolfu Hitleru nedostajao jedan testis.
[adsenseyu1]
Pukovnik Ivan Klimenko, sovjetski obaveštajac, je 2. maja 1945. godine stigao u Berlin nakon što mu je preneto da se tamo nalaze spaljeni leševi Hitlera i njegove ljubavnice u drvenim sanducima.
Detaljno proučavanje njihovih zuba i intervju sa njihovim zubarima dokazali su da su u pitanju tela Adolfa Hitlera i Eve Braun. Ali DNK analiza tada nije postojala da bi se u potpunosti mogli potvrditi ovi zaključci.
U izveštajima sa autopsije se navodi i da nedostaje deo Hitlerove lobanje.
Kada su izveštaji sa autopsije predati u Moskvu, leševi su potpuno spaljeni, a pepeo bačen u vetar.
Ipak, prilično je čudno što materijal nije ranije objavljen. Naročito je zbunjujuća tvrdnja da je Hitleru nedostajao jedan testis, iako nijedan od njegovih lekara nije kod njega primetio stanje monorhizma.
Takođe se nameće pitanje zašto je nedostajao deo Hitlerove lobanje. Postoje glasine da je Staljin upotrebljavao taj deo kao pepeljaru.
Iako u izveštaju iz 1968. piše da je Hitler kremiran i da mu je pepeo rasut 1945., u izveštaju iz 1992. godine Bezimenski je naveo da je „leš sahranjen i otkopavan nekoliko puta pre nego što je poslednji put zakopan 1978. godine“.
Postoje izvori koji tvrde da je kremiranje Hitlerovog tela lažirano i da su kasnija iskopavanja njegovog tela korišćena za analize. Ovaj deo je obavijen potpunom misterijom i Sovjeti nikada ništa nisu objavili o ovome.
Još jedna prilično zbunjujuća činjenica je što je sovjetski lider Josif Staljin često tvrdio da je firer pobegao uz pomoć britanskih obaveštajaca.
Ipak, ako je znao da je pronađeno Hitlerovo spaljeno telo, zašto bi to govorio? On je očigledno mislio da postoji Hitlerov dvojnik, te je iz tog razloga čuvao rezultate autopsije u rezervi.
Postoje navodi da je Hitler u jednom trenutku izvršio plastičnu operaciju nosa.
Takođe postoje navodi da je Hitler uspeo da pobegne u Argentinu podmornicom uz pomoć američkih obaveštajnih agenata koji su tajno radili sa nacistima od 1943. godine.
Prema izveštaju iz jula 1945. godine, ne samo da je samoubistvo Hitlera i Eve Braun izlažirano, već je ovaj par verovatno imao pomoć od direktora OSS-a lično, Alena Dalsa. Tamo piše da je argentinska vlada pozdravila dolazak Hitlera i pomogla mu u sakrivanju.
Uzimajući u obzir sve ove dokaze, velika je mogućnost da je Hitler pobegao iz Nemačke, ali i da je imao pomoć međunarodne obaveštajne zajednice.
Prema drugoj knjizi iz 2014. godine, diktator je preko Argentine dospeo u Paragvaj, pre nego što se smestio u mali grad Mato Groso u Brazilu. Prema rečima autora Simonija Renea Herero Dijaza, Hitler nije umro u svom bunkeru, već je pobegao u Brazil, gde je doživeo 95 godina. Pretpostavlja se da je uzeo novo ime Adolf Lajpcig i da ga je 12.000 lokalaca znalo kao „starog Nemca“.
Prema navodima u knjizi iz 2011. godine, firer je pobegao sa svojom ljubavnicom Evom Braun u Patagoniju gde je dobio dve ćerke pre nego što je umro 1962. godine u 73. godini. Ova knjiga je kasnije i ekranizovana.
Tvrdnje o Hitlerovom životu u Argentini su ismejane od strane nekih istoričara poput Gaja Voltersa koji ih je opisao kao „2.000% glupost“.
Na desetine hiljada nacističkih begunaca je pobeglo posle rata, uključujući zloglasnog Adolfa Ajhmana i Jozefa Mengelea. Priče o Hitlerovom bekstvu su se pojavile usled nedostatka fizičkih dokaza njegove smrti.
Prema romanu Kolina Forbsa iz 1984. godine, firerovo ponašanje se drastično promenilo nakon 13. marta 1943., a bazira se na ideji da je Hitler ubijen 1943. i da ga je zamenio dvojnik.
Otkrića sa autopsije sovjetskih forenzičara su ukazivala da je pravi Adolf Hitler u stvari umro 1943. i da je njegov leš zakopan u Kancelarskoj bašti u Berlinu. Staljin je u stvari mislio da je Hitlerov dvojnik pobegao uz pomoć britanskih obaveštajaca.
Rezime cele priče iz arhiva tajnih službi Sovjetskog Saveza su sledeće:
Leš koji je nađen spaljen u bunkeru, nije bio Hitlerov, ali je javnosti objavljeno da jeste. Staljin je po prikupljnim dokazima znao da nije u pitanju Hitler.
Čovek koga su evakuisale tajne službe Engleske i SAD, nije bio Hitler već njegov dvojnik. Oni nisu mogli da utvrde njegov tačan identitet jer su ostatke leša za upoređivanje držali Sovjeti.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3912″]
Dakle, ni onaj koji se ubio ili je ubijen, niti onaj koji je pobegao, nije bio Hitler.
Staljin je bio čovek koji je davao vrlo malo informacija, i kada je izjavio da je Hitler živ, nešto je poručio Zapadu.
Pretpostavlja se da je pravi Hitler završio u rukama Sovjeta a dvojnik u rukama Zapada.
[/stextbox]
Ove podatke međutim, sovjetski arhivi još uvek kriju i nalaze se u rukama Rusije.
Zabeležene su reči Dvajta Ajzenhauera iz 1952. godine kada je rekao: „Nismo bili u mogućnosti da otkrijemo ijedan opipljivi dokaz o Hitlerovoj smrti. Mnogi veruju da je Hitler otišao iz Berlina“.
Webtribune.rs
