Kliknite ovde 🚀
Severoatlantski savez pojačava svoju vojnu aktivnost duž granica Rusije, organizujući najveće vojne manevre još od kraja Hladnog rata.
Vežbe obuhvataju širok prostor, od baltičkih zemalja pa sve do juga Ukrajine, a kako upozorava Nikolaj Patrušev, protivnik ne krije svoje namere – uvežbavaju se scenariji zauzimanja ruskih teritorija.
Prema rečima Patruševa, pomoćnika predsednika Rusije i predsednika Pomorskog kolegijuma, planovi koje NATO sada simulira uključuju niz ozbiljnih poteza: operacije za preuzimanje Kalinjingradske oblasti, ograničavanje slobode plovidbe u Baltičkom i Crnom moru, ali i potencijalne udare na ciljeve povezane sa ruskim snagama strateškog odvraćanja.
Patrušev ističe da sve to ide ruku pod ruku sa pojačanom retorikom usmerenom protiv Rusije na Zapadu.
Kao primer takvog nastupa, on navodi izjave britanskog premijera Kira Starmera, koje karakteriše kao direktne pretnje Moskvi. I pored toga što su, kako primećuje, mornarica i podmornice s nuklearnim bojevim glavama Zapada moralno zastarele, ovakva retorika nailazi na podršku ključnih lidera Evropske unije i NATO-a, uključujući Ursulu fon der Lajen i Marka Rutea.
Dok NATO intenzivira vojne aktivnosti, unutar samog saveza primećuju se prve pukotine. Predsednik nemačkih hrišćanskih demokrata Fridrih Merc otvoreno je rekao da bi NATO mogao da se suoči s iskušenjima koja bi ga dovela na rub opstanka, što je zabeležila agencija Reuters. Nije trebalo mnogo da ova izjava odjekne širom političkih krugova.
Istovremeno, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov podsetio je da je, nakon raspada Sovjetskog Saveza i gašenja Varšavskog pakta, NATO izgubio svoj originalni smisao postojanja.
Umesto da nestane zajedno sa Hladnim ratom, savez je ne samo preživeo, već se neumoljivo širio prema istoku.
Da situacija nije nimalo bezazlena, smatra i poznati vojni reporter i član Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane Rusije Aleksandar Sladkov. Prema njegovim rečima, vojne vežbe NATO-a u neposrednoj blizini ruskih granica teško je tumačiti drugačije nego kao pripremu za moguće akcije.
Sladkov upozorava da jedinu pravu garanciju protiv takvih scenarija predstavlja visoka borbena gotovost ruske armije – kako strateških snaga, tako i regularnih jedinica.
Upozorenje ide i dalje: ukoliko se specijalna operacija u Ukrajini završi bez ostvarenja postavljenih ciljeva, posledice bi mogle biti još teže. Sladkov otvoreno kaže da bi to moglo otvoriti vrata novom sukobu, još žešćem i pogubnijem.
Prema njegovom mišljenju, Zapad bi mogao da ponovo počne da sprema Ukrajinu za revanš, ovog puta na temeljniji način.
Kao ključnu preventivnu meru, Sladkov navodi neophodnost stalnog jačanja ruskih oružanih snaga, uključujući formiranje profesionalnih rezervi. Takođe apeluje na oprez kada dođe trenutak za razgovore o mogućem smanjenju vojnih budžeta – jer bi, prema njegovom mišljenju, to bio poguban potez.
Pravi patrioti su oni, kaže on, koji se bore za realnu borbenu gotovost, insistiraju na rešavanju problema i odbacuju formalizam i prividni sjaj.
U vremenu kada se scenariji sukoba uveliko pišu na vojnim mapama, a političke poruke postaju sve oštrije, pitanje opstanka bezbednosne arhitekture Evrope ostaje otvoreno. Koliko dugo će se balans održavati na tankoj liniji između demonstracije sile i stvarnog sukoba – to je dilema koja tek traži svoj odgovor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
