Od početka rata u Ukrajini brojna su previranja među vodećim političkim liderima povodom toga kako bi se trebalo odnositi prema Rusiji.
Je li bolje sukobiti se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ili ga izolovati? Treba li Kijev da ustupi deo teritorije kako bi se završio rat ili bi to samo ohrabrilo Kremlj? Jesu li pojačane sankcije Rusiji vredne kolateralne štete?
Ovo su neka od pitanja koja međunarodni savez – brzo okupljen oko Ukrajine – stavlja na test. Savez je, tri meseca od početka rata, prilično napregnut, rekli su za Rojters razni zvaničnici i diplomate.
Dok se zapadne vlade bore sa sve većom inflacijom i troškovima energije, neke zemlje poput Italije i Mađarske pozivaju na brzi prekid vatre. To bi moglo da utre put smanjenju sankcija i kraju blokade ukrajinskih luka koja je pogoršala krizu izazvanu nemogućnošću obezbeđivanja hrane za najsiromašnije zemlje sveta.
Ipak, Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje upozoravaju da Rusiji ne treba verovati i kažu da bi joj prekid vatre samo omogućio da konsoliduje osvojene teritorije, pregrupiše se i pokrene nove napade.
Rusi su proširili narativ da bi ovo bio iscrpljujući rat, trebalo bi sesti za sto i tražiti konsenzus, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik Rojtersu.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da želi da oslabi Rusiju, a predsednik Džo Bajden je pozvao Putina da pokrene postupke za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson rekao je da Kijev ne sme biti nagovoren da prihvati loš mirovni sporazum i da Ukrajina „mora da pobedi“.
Nemačka i Francuska su ostale nešto dvosmislenije, obećavajući da će sprečiti Putina u pobedi, ali ne tako da ga poraze, dok istovremeno podržavaju nove stroge sankcije.
„Postavlja se pitanje hoćemo li se vratiti Hladnom ratu ili nećemo. To je razlika između Bajdena, Džonsona i nas“, rekao je Rojtersu saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Ukrajinski i francuski izvori, te zvaničnici u drugim zemljama, želeli su da ostanu anonimni kako bi slobodno govorili o osetljivoj diplomatskoj i bezbednosnoj politici.
Podele bi mogle da postanu izraženije kako sankcije i rat uzimaju danak u globalnoj ekonomiji, što bi moglo izazvati razne reakcije, što ide naruku Putinu.
„Od početka je bilo jasno da će s vremenom biti sve teže, dolazi zamor ratom“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za CNN.
„Možda postoji razlika između onih zemalja koje imaju mnogo bolje susede od nas i onih koje imaju drugačiju istoriju od nas, baltičkih zemalja i Poljske“, dodala je ona.
„Nemamo Vinstona Čerčila u Evropskoj uniji“
Makron je upozorio da eventualni mir ne bi trebao da „ponizi“ Rusiju kao što je to bilo u slučaju Nemačke 1918. godine.
On je, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, sve vreme zadržao otvorene komunikacione kanale s Kremljom, što je izazvalo zaprepašćenje u drugim zemljama. Poljski predsednik je uporedio telefonske pozive Putinu s razgovorima s Adolfom Hitlerom tokom Drugog svetskog rata.
„Moraćemo u nekom trenutku da se suočimo s Putinom, osim ako ne dođe do puča u Kremlju. Posebno zato jer ovaj rat mora biti što kraći“, rekao je Makronov saradnik.
Šolc je rekao da su njegovi i Makronovi razgovori s Putinom služili za prenošenje čvrstih i jasnih poruka, te je naglasio da sankcije Rusiji neće prestati ako Putin ne povuče trupe i ne pristane na mirovni sporazum prihvatljiv za Kijev.
Međutim, jedan iz Šolcovog tima rekao je Rojtersu da je Makronova formulacija bila „nesretna“. Neke francuske diplomate takođe su privatno izrazili rezerve u vezi s Makronovim stavom, rekavši da rizikuje otuđenje Ukrajine i istočnoevropskih saveznika.
Iako je zahvalna na podršci Zapada, Ukrajina je ogorčena na sugestije da bi trebalo da ustupi deo teritorija u sklopu sporazuma o prekidu vatre, a ponekad se dovodi u pitanje i jesu li ukrajinski saveznici na pravi način ujedinjeni protiv Rusije.
Makronovo upozorenje da ne treba ponižavati Rusiju nagnalo je ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da kaže kako Francuska tim stavom ponižava samo sebe, a odnosi Kijeva sa Šolcom su ionako hladni.
„Nemamo Vinstona Čerčila u Evropskoj uniji. Nemamo nikakvih iluzija o tome“‘, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik, misleći na britanskog premijera iz Drugog svetskog rata.
Zvaničnik kabineta francuskog predsednika rekao je da „u onome što predsednik govori nema ustupaka u pogledu Putina ili Rusije“. Francuska želi ukrajinsku pobedu i povratak ukrajinskih teritorija, rekao je zvaničnik, a dijalog s Putinom je važan „ne radi kompromisa, već da mu kaže kako mi vidimo stvari“.
Zvaničnik američke administracije rekao je da je Vašington sve glasniji u izražavanju svog skepticizma prema tome da Rusija deluje u dobroj veri, ali je opovrgnuo da postoji „strateška razlika“ među saveznicima.
Portparol Stejt departmenta rekao je Rojtersu da su SAD, radeći zajedno sa saveznicima, Ukrajini „isporučile rezultate“ – sa sankcijama, donacijom oružja i drugim merama – uprkos tome što su neki pre invazije sumnjali u jedinstvo saveza. Cilj je, rekao je portparol, dovesti Ukrajinu u jaku poziciju za pregovore.
Oslabiti Rusiju?
Osvrćući se na Ostinove komentare, prvi zvaničnik je rekao da Vašington nema nameru da menja rusko vodstvo, ali želi da vidi da je zemlja oslabljena do te mere da više ne može izvesti takav napad na Ukrajinu.
„Svi su se usredsredili na prvi deo onoga što je Ostin rekao, a ne na drugi deo. Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mere da više ne može učiniti ovakvo nešto“, rekao je zvaničnik.
Jedan izvor iz nemačke vlade rekao je da je Ostinov cilj da oslabi Rusiju problematičan. Bilo je žalosno da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, iz Šolcovog koalicionog partnera Zelenih, podržala taj cilj, rekao je izvor, jer bi to zakomplikovalo ukidanje sankcija, bez obzira na to je li Ukrajina pristala na mirovni sporazum ili nije.
Izvori iz nemačke vlade takođe su rekli da su zabrinuti da bi neki na Zapadu mogli da podstaknu Ukrajinu na nerealne vojne ciljeve, uključujući ponovno zauzimanje Krima, koji je Rusija pripojila 2014, a što bi moglo da produži sukob.
Analena Berbok je javno rekla da će sankcije morati da ostanu na snazi dok se ruske trupe ne povuku s Krima.
U međuvremenu je ukrajinski ambasador u Nemačkoj više puta kritikovao Nemačku zbog odugovlačenja slanja teškog naoružanja Ukrajini, iako je Berlin snažno branio svoju podršku.
Viši savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak ukazao je da je Ukrajina sve više frustrirana: „Rusija ne sme da pobedi, ali nećemo davati teško oružje – to može uvrediti Rusiju. Putin mora izgubiti, ali nemojmo uvoditi nove sankcije. Milioni će gladovati, ali mi nismo spremni za vojne konvoje sa žitom“, napisao je na Tviteru 31. maja.
„Rast cena nije najgore što čeka demokratski svet s takvom politikom“, rekao je Podoljak.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(jutarnji list)
