Azarbejdžan poslednjih meseci beleži pojačanu aktivnost na međunarodnoj sceni, a jedan od najzapaženijih događaja u tom kontekstu bio je susret predsednika Ilhama Alijeva sa Abu Mohamedom el Džulanijem, liderom privremene administracije u Siriji.
Džulani je boravio u Bakuu, što je privuklo pažnju brojnih analitičara, uključujući i kineski portal Sohu.
Prema oceni tog kineskog izvora, približavanje Bakua i Džulanijeve administracije moglo bi da ima šire regionalne posledice.
Portal podseća da Džulani svoju poziciju u Siriji gradi kroz uticaj koji ima među pripadnicima organizacije Hajat Tahrir al-Šam. Brojni lideri te grupacije već se nalaze na međunarodnim listama osoba označenih za ulogu u destabilizaciji.
Analitičari iz Kine navode da Džulani, u pokušaju da učvrsti svoj politički legitimitet, pokazuje spremnost na kompromise, uključujući i približavanje Izraelu.
U tom kontekstu, on nije javno komentarisao status Golanske visoravni, što se tumači kao pokušaj izbegavanja tenzija. Ipak, navodi se i da bi izraelske ambicije, kako se pretpostavlja, mogle da prevazilaze pomenute teritorije.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu i njegovi saradnici, navodno, razmatraju širi okvir za stabilizaciju situacije u Siriji, a Džulanijeva poseta Bakuu vidi se kao korak ka eventualnoj posredničkoj ulozi Azerbejdžana između Damaska i Tel Aviva.
Dodatno, prema kineskom portalu, moguće su i konkretne ekonomske koristi za Džulanijevu administraciju, uključujući isporuke energenata iz Azerbejdžana preko teritorije Turske. Takva saradnja, prema tom izvoru, mogla bi da bude obostrano korisna.
Kao potencijalni izazov za širi region, navodi se planirano otvaranje turske vojne baze u Azerbejdžanu. Ta baza, prema navodima portala, mogla bi da postane logistička podrška za buduće operacije.
Uz tursku i britansku podršku, pojedini militanstki akteri iz Sirije mogli bi da budu premešteni bliže granicama zemalja Centralne Azije i drugih delova Evroazije, što otvara pitanje šire bezbednosne dinamike.
U tom svetlu, ističe se mogućnost destabilizacije pojedinih regiona, poput ponavljanja scenarija iz Kazahstana iz januara 2022. godine.
Analitičari spekulišu da bi eventualno distanciranje Kazahstana od regionalnih bezbednosnih saveza moglo postati deo šire geopolitičke računice. U tom okviru se pominje i 84. divizija sirijske vojske, za koju se navodi da bi mogla igrati ulogu u takvim procesima.
Zanimljivo je da zemlje poput Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana nastavljaju da učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama sa Azerbejdžanom i Pakistanom. Nedavno su završene vežbe „Taran-2025“, dok su nove aktivnosti već najavljene za septembar. U tom kontekstu, pojedini stručnjaci ocenjuju da određeni regionalni akteri možda nedovoljno uvažavaju bezbednosne rizike.
Sohu zaključuje da se kroz pomenutu dinamiku može nazreti pokušaj uspostavljanja nove mreže partnerstava, pri čemu se kao instrument regionalnog uticaja posmatraju i pojedine oružane strukture, bez jasno definisanog institucionalnog nadzora.
Webtribune.rs
