Aktuelni geopolitički i ekonomski izazovi između Saudijske Arabije i Rusije u vezi sa globalnim tržištem nafte ističu složenost odnosa između velikih izvoznika energenata.
Saudijska Arabija, lider među članicama OPEC-a, suočava se s frustracijama zbog nesposobnosti drugih proizvođača, uključujući Rusiju, da usklade smanjenje proizvodnje kako bi povećali cenu nafte na željeni nivo od oko 100 dolara po barelu.
Trenutna cena nafte, koja se kreće oko 70 dolara, ne zadovoljava ekonomske interese Saudijske Arabije, što otvara mogućnost da Rijad primeni drastične mere kako bi povećao svoj tržišni udeo i profit, čak i po cenu pada cena.
Saudijska strategija i rizici za ruski budžet
Kako se navodi u tekstu „Politika“, Saudijska Arabija razmatra mogućnost da poveća proizvodnju nafte kako bi izgurala manje proizvođače s tržišta i time osigurala dominaciju u sektoru.
Ovaj scenario nosi značajan rizik za Rusiju, čiji državni budžet zavisi u velikoj meri od prihoda od nafte i gasa.
Nafta i gas čine oko polovinu ruskog državnog budžeta, a pad cene nafte mogao bi ozbiljno da ugrozi finansijsku stabilnost zemlje, posebno u svetlu troškova vojne kampanje u Ukrajini.
Prema mišljenju Mihaila Krutihina, ruskog energetskog analitičara sa prebivalištem u Norveškoj, eventualni potezi Saudijske Arabije predstavljaju ozbiljan izazov za Rusiju zbog njene zavisnosti od prihoda od energenata.
Krutihin ističe da Saudijska Arabija razume da Rusija ne planira da smanji svoju proizvodnju i zato planira alternativne korake kako bi zaštitila svoje interese na globalnom tržištu nafte.
Ovaj potez mogao bi da dovede do pada cene nafte, što bi za Rusiju značilo pad prihoda od 20 milijardi dolara, što je približno jedan posto ruskog BDP-a.
Aleksandra Prokopenko, ekonomista Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, naglašava da bi ruska vlada u takvom slučaju bila suočena s izborom između smanjenja potrošnje, što je malo verovatno u vreme rata, ili povećanja inflacije i kamatnih stopa.
Saudijska promena taktike
Saudijska Arabija razmatra promenu svoje dugogodišnje strategije smanjenja ponude sirove nafte kako bi se povećale cene, prema izveštaju „Fajnenšal Tajmsa“.
Stručnjaci za naftno tržište ističu da Saudijska Arabija ima dovoljne kapacitete za proizvodnju i izvoz nafte kako bi postigla tržišnu dominaciju putem kvantiteta umesto tradicionalne politike kontrole cena.
U trenutku kada globalna privreda beleži usporavanje, a potražnja za naftom je manja nego što bi Saudijska Arabija želela, strpljenje Rijada postaje sve tanje.
Ajaj Parmar, direktor analitike naftnog tržišta u firmi ICIS, napominje da pojedini proizvođači, uključujući Rusiju, redovno premašuju svoje kvote u okviru OPEC+ dogovora, što rezultira nižim cenama nafte nego što bi Saudijska Arabija volela.
Ova situacija je postala povod za moguće drastične korake Saudijske Arabije kako bi poslala poruku tržištu da je spremna da preduzme akciju i poveća svoj udeo na globalnom tržištu.
Parmar dodaje da Saudijska Arabija ima jedinstvenu poziciju da ovakvom strategijom izvrši pritisak na druge proizvođače. „Saudijska poruka glasi da će svi zajedno zarađivati manje jer će Saudijci izgurati konkurenciju s tržišta“, naglašava Parmar, ističući da Rijad ima kapacitete da sprovede ovu pretnju u delo.
Ruski odgovor i fosilna goriva
Rusija se, zajedno sa zemljama poput Kazahstana i Iraka, suočava s optužbama da isporučuje više nafte nego što je dogovoreno s OPEC+ organizacijom.
Uprkos dobrovoljnim kvotama koje su postavljene kako bi se stabilizovalo tržište, Rusija konstantno premašuje dogovorene količine.
Moskva je dodatno uložila napore u eksploataciju fosilnih goriva, što je dovelo do povećanja prihoda za 41% u prvoj polovini 2024. godine, uprkos sankcijama Zapada uvedenim zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Predsednik Vladimir Putin obećao je da će Rusija nastaviti s eksploatacijom fosilnih goriva kako bi podržala privredu zemlje. Na energetskom forumu, Putin je priznao da Rusija ima poteškoća, ali je naglasio da će zemlja i dalje biti jedan od vodećih faktora na globalnom energetskom tržištu.
Uz to, ruski mediji su izvestili da se razmatra strategija za održavanje proizvodnje nafte na visokom nivou do 2050. godine, što je u direktnoj suprotnosti sa globalnim naporima za smanjenje emisija fosilnih goriva i borbu protiv klimatskih promena.
„Flota u senci“ i zaobilaženje sankcija
Kako bi zaobišla ograničenja cene nafte od 60 dolara po barelu koje su nametnule zemlje G7, Rusija je stvorila „flotu u senci“ starih tankera za isporuku svoje nafte. Ova strategija omogućava Rusiji da krši zapadna ograničenja i zarađuje značajne sume, uključujući 25 milijardi dolara od početka sveobuhvatne specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Posrednici u zemljama poput Turske, Kine i Indije rafinišu rusku naftu u benzin i dizel, čime se zaobilaze sankcije i prodaje se gorivo u druge delove sveta.
Zapadni kupci su potrošili dve milijarde dolara na ovo „rebrendirano“ gorivo u prvoj polovini 2024. godine, što je Rusiji omogućilo značajan priliv prihoda koji se koristi za dalje finansiranje vojnog angažmana u Ukrajini.
Uprkos ovim prihodima, ruski budžet je baziran na očekivanoj ceni nafte od 70 dolara po barelu, što je više nego što je tržište trenutno spremno da plati.
Uticaj na rusku ekonomiju i rat u Ukrajini
Iako bi potez Saudijske Arabije mogao da pogorša situaciju za ruski državni budžet, analitičari ističu da Kremlj neće smanjiti finansiranje specijalne vojne operacije.
Heli Simola, analitičar u Banci Finske, smatra da Rusija još uvek ima dovoljno sredstava da finansira svoje vojne aktivnosti i da rat neće završiti zbog manjka finansijskih resursa.
„Znakovi neravnoteže u privredi su sve veći, ali Rusija će još neko vreme moći da finansira rat“, naglašava Simola.
Rusija se suočava sa značajnim izazovima na međunarodnom tržištu nafte, posebno u svetlu moguće promene strategije Saudijske Arabije.
Iako će takvi potezi verovatno doneti ekonomske pritiske, Rusija će nastaviti sa svojim vojnim i energetskim politikama, oslanjajući se na fosilna goriva kao ključni izvor prihoda za nacionalni budžet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
