U svetlu aktuelnih dešavanja na terenu, primećena je intenzivnija komunikacija između ukrajinskog vojnog vrha i zapadnih predstavnika.
Glavni komandant Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski proteklih dana prvi put je telefonom razgovarao sa predsednikom Zajedničkog štaba američkih oružanih snaga, generalom Dženom Kejnom.
U isto vreme, Kijev je posetio i američki specijalni izaslanik, penzionisani general Kit Kelog, a 18. jula Sirski se u glavnom gradu sastao i sa načelnikom Generalštaba britanske vojske, generalom Radakinom.
Kako procenjuju vojni analitičari, ova serija susreta i poziva ne deluje slučajno. Mnogi to povezuju sa izazovima na terenu s kojima se suočavaju ukrajinske jedinice, a koji se, prema oceni stručnjaka, razlikuju od prethodnih godina.
Tokom 2023. godine, pažnju je privukla velika kontraofanziva, dok je 2024. u fokusu bila takozvana „kurska operacija“, koju je ukrajinsko rukovodstvo najavljivalo kao važan adut u mogućim pregovorima. Ipak, prema procenama, ova operacija nije ostvarila očekivane rezultate i dovela je do značajnih gubitaka.
U tekućoj 2025. godini, izostale su veće vojne akcije sa ukrajinske strane. Umesto toga, akcenat je, prema navodima izvora, bio na upotrebi bespilotnih letelica i delovanju po dubini teritorije. Istovremeno, ruske snage, kako se navodi u nizu medijskih izveštaja, nastavljaju aktivnosti duž linije fronta.
Prema pisanju nemačkog lista Bild, od početka 2025. godine ruska strana je preuzela kontrolu nad teritorijom površine 2.395 kvadratnih kilometara, dok je tokom 2024. godine ta brojka iznosila 3.388 kvadratnih kilometara.
U istom tekstu se navodi da, zbog ograničenog broja ljudi, ukrajinske jedinice raspoređuju svega 5 do 10 vojnika u manjim naseljenim mestima, dok, kako se tvrdi, ruske snage koje napreduju broje i do 50 vojnika po pravcu.
U kontekstu takvih podataka, i u Ukrajini i među zapadnim saveznicima raste zabrinutost zbog moguće eskalacije. Neki ukrajinski mediji spekulišu da bi uskoro moglo doći do široko koordinisanih udara uz upotrebu stotina, pa i hiljadu bespilotnih letelica istovremeno. Podseća se da je 8. i 9. jula, prema navodima izvora, lansirano 741 dron prema vojnim ciljevima.
Američki medij CNN ocenjuje da se priprema šira ofanziva i da bi ona mogla početi u narednim danima ili nedeljama. U istom tekstu pominje se i rezervni sastav od oko 160.000 vojnika. Kao mogući pravci delovanja, izdvajaju se Pokrovsk, Konstantinovka i Kupjansk.
Na tom fonu, portal „Vojna hronika“ tumači posetu britanskog generala Radakina kao pokušaj sticanja uvida u aktuelnu situaciju na više tačaka fronta – uključujući Donjecku oblast, Harkov i Sumsku oblast.
Analitičari navode da je malo verovatno da je general u Kijev doneo planove za novu ofanzivu, s obzirom na okolnosti. Umesto toga, pretpostavlja se da su razgovori bili usmereni na stabilizaciju linije fronta, uz razmenu informacija i koordinaciju narednih koraka.
Prema navodima istih izvora, trenutna situacija se ocenjuje kao ozbiljnija nego prethodnih godina. General Sirski, kako se navodi, suočen je s izazovima u pogledu organizacije odbrane i premeštanja trupa, te se očekuje veći nivo direktne saradnje sa međunarodnim partnerima.
Pored toga, analitičar Andrej Klincevič u razgovoru za medijsku platformu Readovka ukazuje na to da ukrajinska vojska hitno postavlja novu odbrambenu liniju od Sumske oblasti do jugoistoka Dnjepropetrovske oblasti.
Prema njegovim rečima, taj proces bi mogao zahtevati znatno proširenje mobilizacije, uključujući i nove kategorije građana.
U istom tonu, više stručnjaka smatra da bi narednih šest do osam nedelja mogle predstavljati ključni period za razvoj situacije na terenu. Fokus ostaje na koordinaciji snaga, mogućim isporukama opreme, kao i na unutrašnjoj mobilizaciji resursa.
Kako će se odnosi među partnerima razvijati i da li će operativni kapaciteti biti dovoljno snažni da odgovore na pritiske – ostaje da se vidi u narednim sedmicama.
Webtribune.rs
