Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković odbio je da u UN prosledi zahtev srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović kojim se zahteva odgovor na pitanje postoji li rezolucija SB po kojoj je Kristijan Šmit imenovan za visokog predstavnika.
Sarajevo se užasava istine koja bi iz Njujorka bila isporučena – da rezolucija ne postoji.
U Republici Srpskoj nepodeljeno je mišljenje da je Konaković zloupotrebio svoja ovlašćenja – trebalo je da pismo predsedavajuće Predsedništva Željke Cvijanović prosledi misiji BiH pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, objašnjava profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Istina ima neželjeno dejstvo na Sarajevo
Međutim, pismo bi moglo da po političko Sarajevo ima neželjeno dejstvo koje bi sobom donelo saznanje da rezolucija UN koja potvrđuje da je Šmit imenovan za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH ne postoji, dodaje naš sagovornik.
[adsenseyu1]
„To bi tada bilo javno i službeno rečeno i ne bi bilo mogućnosti za bilo kakvo kontekstualno tumačenje. Činjenica je i da je pristup UN ambivalentan, ali dosadašnja praksa bila je da je svaki visoki predstavnik postavljan isključivo rezolucijom UN, odnosno, oni su odobravali upućeni predlog i postavljali visoke predstavnike“, objašnjava on.
Ukoliko bi sada, na zahtev Cvijanovićeve, iz Njujorka stigao jedini mogući odgovor, to bi pokazalo da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik, naglašava Šolaja.
Pitanje koncepta spoljne politike BiH
Konaković može da bude zaobiđen u slanju pisma, koje može da bude poslato i alternativnim kanalima. Međutim, s obzirom da je BiH članica svetske organizacije i da u njenom sedištu ima misiju koja služi za komunikaciju u UN i predstavlja BiH u njenim telima, teško da bilo koji alternativni kanal može da ima težinu kao misija. Misija BiH treba da u UN prosleđuje sve što Predsedništvo i predsedavajući predsednika radi, ističe Šolaja.
„Ovako je to izazvalo unutrašnju krizu i postavilo veliko pitanje o vođenju spoljne politike BiH – ko, kada i kako ima pravo da se obraća i na koji način, a i ako se obrati, kome je dato pravo da to uskrati – da li je to ministar ili nije, odnosno diplomatska mreža, ili je to neko drugi“, kaže on.
Sva ta pitanja navode na potrebu da se konceptualno razreše; međutim, od prvog dana strategija i koncept spoljne politike BiH, pa i sama tehnika njenog vođenja u velikoj meri služe krugovima političkog Sarajeva da predstavljaju BiH kao unitarnu državu u kojoj su samo oni akteri, dok druge institucije, kao što je Republika Srpska, ne učestvuju, dodaje Šolaja.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da neko drugi zatraži objašnjenje o statusu Kristijana Šmita u BiH, na primer Rusija i Kina, koje su i usprotivile njegovom postavljenju.
Zloupotrebu položaja i samovoljno sprovođenje spoljnopolitičkih ciljeva u korist samo jednog, bošnjačkog, naroda naročito je bilo izraženo tokom ministrovanja Konakovićeve prethodnice, Bisere Turković. Spoljna politika je u isključivoj nadležnosti Predsedništva BiH, a pismo je Cvijanovićeva uputila u skladu sa procedurom, u kojoj su Ministarstvo spoljnih poslova i njegova diplomatska mreža servis za komunikaciju, objašnjava Šolaja.
Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović uputila je pismo Generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu u kome je zatražila da iz UN dostave odluku SB o imenovanju nemačkog diplomate Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH, kako je to predviđeno Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir (Dejtonskog sporazuma) iz 1995. godine.
„Nakon detaljnog pretraživanja dokumenata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija dostupnih u njegovoj onlajn bazi podataka, uspeli smo da dođemo samo do jednog dokumenta koji se odnosi na Šmitovo imenovanje.
Reč je o zapisniku sa sastanka Saveta bezbjednosti UN 8823, održanog u četvrtak, 22. jula 2021. godine u 15.00 časova iz kojeg se vidi da jedini nacrt rezolucije podnesen na glasanje /broj S/2021/667/ nije usvojen, pošto je rezultat glasanja bio dva glasa za i 13 uzdržanih“, navela je Cvijanović u pismu.
Nikola Joksimović (Sputnik)
[adsenseyu4]