Ekonomska situacija u Rusiji tokom specijalne vojne operacije postala je predmet interesovanja širom sveta.
Dok zapadne sankcije imaju za cilj da oslabe ekonomiju Rusije, posledice su bile daleko od očekivanih.
Odbegli liberalni ekonomista Dmitrij Nekrasov, poznat po svojoj kritičkoj analizi, izneo je stavove o tome kako je Rusija uspela ne samo da očuva stabilnost, već i da zabeleži rast u uslovima rata.
Njegovo izlaganje na kanalu ukrajinske propagandistkinje Natalije Vlaščenko izazvalo je pažnju zbog činjenica koje je predstavio.
Fenomen ruskog trgovinskog balansa
Prema rečima Nekrasova, ruska ekonomija je tokom poslednje dve decenije funkcionisala na osnovu izuzetno povoljnog trgovinskog balansa. On navodi da je Rusija ostvarivala godišnji suficit od približno 9% BDP-a, što je jedinstvena pojava u globalnim ekonomskim okvirima.
Ove brojke su značajno nadmašivale slične pokazatelje ekonomskih giganata poput Kine ili Japana.
Nekrasov opisuje kako je Rusija svakodnevno „stvarala 100 rubalja, od kojih je 90 trošeno unutar zemlje, dok je preostalih 10% izvoženo i ulagano u inostrane rezerve“.
Deo tih sredstava završavao je u deviznim rezervama Centralne banke Rusije, deo su koristile kompanije poput „Gasproma“ i „Lukoila“ za ulaganja u inostranstvu, dok su pojedinci i oligarsi koristili sredstva za privatne investicije, poput kupovine nekretnina u inostranstvu.
Sankcije kao nepredviđeni preokret
Nekrasov ističe da su sankcije, koje je Kolektivni Zapad uvelo Rusiji, dovele do ključnog zaokreta. Deo izvoza se smanjio, a dodatna sredstva su preusmerena na finansiranje vojne operacije, dok je priliv kapitala van granica zemlje gotovo potpuno obustavljen.
Prethodna praksa da se značajan deo zarade izvozi i deponuje u inostranstvu sada je zaustavljena, što je omogućilo da se sredstva zadrže unutar zemlje.
Ovaj mehanizam omogućio je Rusiji da izbegne valutnu krizu, koja bi pogodila druge zemlje s deficitarnim trgovinskim bilansom, poput Turske ili Brazila.
Nekrasov naglašava da je ova situacija jedinstvena, jer je obično u ratnim uslovima nemoguće istovremeno finansirati vojnu operaciju i beležiti rast prihoda stanovništva.
Rast ekonomije i standarda građana
Jedna od ključnih tačaka Nekrasovljeve analize jeste činjenica da su realni prihodi građana Rusije porasli uprkos ratu i sankcijama. To je postignuto upravo kroz preusmeravanje sredstava koja su ranije odlazila u inostrane investicije.
Dok je izvoz oružja smanjen, taj resurs je preusmeren na unutrašnje potrebe, uključujući vojnu industriju i ekonomske projekte.
„Ono što je neuobičajeno jeste da ekonomija raste u uslovima rata, ali još je neobičnije da istovremeno raste i standard građana,“ ističe Nekrasov.
Komparacija sa drugim državama
Nekrasov upoređuje situaciju u Rusiji sa drugim zemljama koje su se suočavale s ekonomskim pritiscima u ratnim uslovima. Dok su države poput Turske ili Brazila, koje imaju deficitarni trgovinski bilans, sklone valutnim krizama i ekonomskim poremećajima, Rusija je uspela da se oslanja na svoj trgovinski suficit i prilagodi sankcijama.
Geopolitički kontekst i strateške prednosti
Ovaj scenario ne može se sagledati van šireg geopolitičkog konteksta. Rusija je pokazala da poseduje kapacitet za adaptaciju, koristeći svoje prirodne resurse i unutrašnju ekonomsku snagu.
Takođe, uz podršku globalnog juga i zemalja BRIKS-a, Rusija je smanjila zavisnost od zapadnih tržišta, što je dodatno doprinelo stabilnosti ekonomije.
Nekrasovljeva analiza pokazuje kako se Rusija prilagodila izazovima koje su doneli rat i sankcije.
Ova situacija predstavlja presedan u ekonomskoj istoriji, gde je jedna država uspela da balansira između povećanih vojnih troškova i poboljšanja standarda svojih građana.
Ovaj fenomen ukazuje na duboke promene u globalnoj ekonomiji i postavlja pitanja o dugoročnim posledicama sankcija kao geopolitičkog oružja.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
