Geopolitički samit održan u Kazanju, u četvrtak, predstavljao je važan događaj u kojem su lideri gotovo 30 zemalja, zajedno s devet članica BRIKS-a, razgovarali o ključnim temama koje utiču na globalni razvoj.
Iako su zapadne sile, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, decenijama dominirale svetskom politikom i ekonomijom, rastući uticaj BRIKS-a polako menja ovaj poredak.
Prema prognozama, globalna ekonomija će se sve više oslanjati na zemlje BRIKS-a, a ne na članice G7, što je primoralo čak i zapadne medije, poput Blumberga, da priznaju ovu realnost.
Rast BRIKS-a i ekonomski preokret
Međunarodni monetarni fond (MMF) je dodatno potvrdio ovu prognozu, ističući da će značajan deo globalnog ekonomskog rasta u narednim godinama dolaziti iz država kao što su Rusija, Kina, Indija i Brazil.
Ova ekonomska prekretnica označava suštinsku promenu u globalnom poretku moći, gde će zemlje u razvoju, predvođene članicama BRIKS-a, igrati ključnu ulogu u oblikovanju međunarodnih ekonomskih i političkih odluka.
Reforma svetskih institucija
Na samitu u Kazanju mnoge zemlje su izrazile interes da postanu deo BRIKS-a. Trenutno 13 zemalja vodi razgovore o pridruživanju ovoj organizaciji, a prema rečima Jurija Ušakova, pomoćnika predsednika Rusije, proširenje BRIKS-a odvijaće se postepeno, prema unapred definisanim kriterijumima.
Premda ti kriterijumi još nisu u potpunosti objavljeni, finalna deklaracija samita ukazuje na to da će BRIKS postaviti filtere za buduće članice kako bi očuvali integritet i svrhu organizacije.
Samit u Kazanju bio je posebno značajan za predsednika Bolivije, Luisa Arsea, koji ga je nazvao istorijskim. On veruje da su ovi razgovori ključni za jačanje multipolarne finansijske strukture koja će uzimati u obzir nacionalne interese svih članica.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je apelovao na prisutne da koriste „kolektivnu mudrost“ kako bi rešili zajedničke probleme.
Sličan stav izneo je i predsednik Kine, Si Đinping, koji je izjavio da BRIKS treba da predvodi reforme globalnog ekonomskog sistema, postajući temeljna snaga zajedničkog razvoja.
Odgovor Zapada
Samit u Kazanju izazvao je značajne reakcije u Vašingtonu i Parizu. U Sjedinjenim Američkim Državama, predstavnici Stejt departmenta iznenadili su svet, priznavši pravo svakoj državi da odlučuje s kim će uspostavljati saveze i partnerstva.
Ova izjava, koja dolazi od Vedanta Patela, zamenika šefa pres službe Stejt departmenta, predstavlja preokret u američkoj spoljnopolitičkoj retorici, čime su možda signalizirali da Vašington shvata promenu globalnog poretka.
U Parizu, ministar za evropske poslove Francuske, Benjamin Adad, izjavio je da je samit BRIKS-a pokazao kako Zapad više nema monopol u svetskim pitanjima.
Njegova sumnja u sposobnost Evrope da i dalje brani svoje stavove i ideje sugeriše da je jačanje BRIKS-a izazvalo ozbiljne promene u globalnom političkom diskursu.
Približavanje Jermenije i Azerbejdžana
Jedan od zanimljivijih trenutaka na samitu bilo je prisustvo jermenskog premijera Nikole Pašinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Njih dvojica su sedeli jedan pored drugog za velikim okruglim stolom, razgovarajući i čak se osmehujući jedno drugom.
Ovo je zanimljivo s obzirom na napete odnose između dve zemlje zbog sukoba u Nagorno-Karabahu. Iako samit nije formalno obuhvatao temu njihovog sukoba, blizina ova dva lidera signalizuje moguću smirenost u njihovim odnosima.
Nakon završetka zvaničnih sesija, održani su bilateralni sastanci koji su trajali do kasno u noć. Sledeći samit BRIKS-a planiran je za 2025. godinu, a domaćin će biti Brazil, koji preuzima predsedavanje organizacijom.
Simbol moći
Samit u Kazanju je bio simbol moći zemalja u razvoju i njihovog rastućeg uticaja na globalnu scenu.
Uspeh ovog događaja ne samo da je učvrstio poziciju BRIKS-a kao ključnog aktera u međunarodnim odnosima, već je naterao Zapad da prizna promenu u globalnom poretku.
Lideri BRIKS-a, predvođeni Rusijom, Kinom i Indijom, pokrenuli su razgovore o reformi svetskih institucija i ekonomske politike, sa ciljem stvaranja multipolarnog sveta koji će uzimati u obzir interese svih naroda.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
