Rusija, kao jedna od ključnih globalnih sila u izvozu sirovina, trenutno razmatra mere koje bi mogle značajno promeniti globalne trgovinske tokove.
Potpredsednik Vlade Rusije, Aleksandar Novak, najavio je da će Moskva pripremiti listu sirovina koje će biti zabranjene za izvoz u zemlje koje Rusija smatra neprijateljskim.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su sankcije, kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, intenzivirane od strane Zapada, što je izazvalo odgovarajuće kontramere Moskve.
Uvod u mere zabrane izvoza
Prema Novakovim rečima, zabrana će obuhvatiti „prilično veliku listu proizvoda koji su danas traženi na svetskim tržištima“. Iako potpuna lista proizvoda tek treba da bude objavljena, ono što je već poznato jeste da će zabrana uključivati ključne resurse poput minerala i energenata, što su oblasti u kojima Rusija ima globalno značajnu ulogu.
Među tim sirovinama su minerali poput uranijuma, nikla i titanijuma, kao i fosilna goriva – nafta i gas, koji su od suštinskog značaja za mnoge industrije širom sveta.
Uticaj na globalna tržišta
Ova odluka mogla bi imati dalekosežne posledice na globalnim tržištima, s obzirom na to da je Rusija jedan od najvećih izvoznika sirovina na svetu.
Prema podacima, Rusija je među vodećim svetskim proizvođačima i izvoznicima energije, sa značajnim udelom u globalnoj proizvodnji nafte i gasa.
Na primer, ruski gas predstavlja oko 40% gasa koji se isporučuje Evropi, što je čini ključnim dobavljačem za industriju i domaćinstva širom kontinenta. Sličan uticaj ima i na polju drugih minerala, kao što su uranijum, nikl i titanijum, koji se široko koriste u energetskom sektoru, avio-industriji i visokotehnološkoj proizvodnji.
Ove sirovine su, u trenutnim geopolitičkim okolnostima, postale deo šireg okvira pritisaka i ekonomske diplomatije. Naime, zemlje koje Moskva označava kao „neprijateljske“ uglavnom su članice Zapadnog bloka, uključujući Evropsku uniju, SAD i druge zemlje koje su uvele sankcije Rusiji.
Odluka da se zabrani izvoz sirovina u ove zemlje mogla bi izazvati nestašice i destabilizaciju određenih industrijskih sektora, što bi značajno uticalo na evropske i američke ekonomije.
Ciljevi Rusije
Primarni cilj ove zabrane je jačanje domaće industrije i sprečavanje odlivanja ključnih resursa u neprijateljske zemlje koje se koriste u okviru sankcija protiv Rusije.
Aleksandar Novak je naglasio da vlada analizira izvodljivost zabrane kako bi ruske industrije nastavile da se razvijaju bez mogućih poteškoća. Ovo znači da Moskva ne želi da ugrozi sopstvene ekonomske interese, već da pažljivo balansira između domaće potražnje i izvoza.
Takođe, Vladimir Putin je nedavno, 11. septembra, naložio vladi da prouči mogućnost ograničenja isporuke uranijuma, nikla i titanijuma. Ove tri sirovine su strateški resursi u mnogim industrijama.
Na primer, uranijum je ključan za proizvodnju nuklearne energije, nikl se koristi u proizvodnji baterija, dok je titanijum nezamenljiv u avio-industriji i za visokotehnološke komponente.
Putin je, međutim, upozorio da ne treba žuriti sa ovim zabranama kako se ne bi naštetilo ruskoj ekonomiji. Njegova izjava pokazuje da Rusija nastoji da pronađe način da primeni ove mere bez ugrožavanja svog dugoročnog ekonomskog rasta.
Ruska nedelja energetike
Najava ovih mera dolazi u trenutku kada se u Moskvi održava Ruska nedelja energetike, ključni događaj na kojem se okupljaju predstavnici energetskog sektora iz celog sveta kako bi razgovarali o trenutnim trendovima, izazovima i prilikama u ovoj oblasti.
Na margini ovog događaja, Novak je istakao da se trenutno vodi konkretna analiza situacije na svetskim tržištima i mogućnosti Rusije, što ukazuje na to da vlada planira strategiju kako bi odgovorila na pritiske koje trpi zbog sankcija i geopolitičkih napetosti.
Moguće posledice za Evropu i svet
Evropska unija, kao jedan od najvećih potrošača ruskih energenata, mogla bi se suočiti s ozbiljnim problemima ukoliko dođe do zabrane izvoza određenih sirovina.
Iako je EU preduzela korake ka smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i nafte kroz povećanje uvoza iz drugih izvora i ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije, ova tranzicija nije jednostavna niti brza.
Pored toga, minerali poput uranijuma, nikla i titanijuma su strateški važni za evropsku industriju, posebno u sektorima avijacije, proizvodnje električnih vozila i obnovljive energije.
S obzirom na ove faktore, zabrana izvoza sirovina mogla bi dodatno produbiti energetske i industrijske krize u evropskim zemljama, koje se već suočavaju sa povećanim cenama energije i inflatornim pritiscima.
Zavisnost od ruskih sirovina stvorila je određenu ranjivost kod evropskih zemalja, a Moskva očigledno koristi ovu zavisnost kao deo svoje strateške igre na međunarodnom planu.
Zaključak
Rusija se, kroz ove najavljene mere, pozicionira kao ključni igrač u globalnoj igri energetskih resursa i sirovina. Odluka o zabrani izvoza sirovina u zemlje koje Moskva smatra neprijateljskim mogla bi imati ozbiljne posledice na globalnim tržištima, posebno u Evropi i SAD-u.
Iako se trenutno radi na izradi konačne liste proizvoda koji će biti zabranjeni za izvoz, jasna je namera Rusije da ojača svoju unutrašnju industriju i istovremeno koristi svoje bogatstvo resursa kao sredstvo pritiska na zemlje koje su protiv nje uvele sankcije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
