Novi trgovinski udarac dolazi iz SAD, i to ne tiho. Američka administracija pod vođstvom Donalda Trampa najavila je dramatično povećanje carina na kineski izvoz – do zapanjujućih 245 odsto.
Zvanično saopštenje Bele kuće, objavljeno na njenom sajtu, jasno stavlja do znanja da ovo nije samo politička igra, već ozbiljan potez u pokušaju da se, kako je rečeno, “izjednače uslovi” i osigura nacionalna bezbednost Sjedinjenih Država.
Iako je ceo paket mera najavljen još 2. aprila, kada su uvedene početne carine od 10 odsto za gotovo sve zemlje, situacija sa Kinom se zahuktala mnogo brže.
Početna carinska stopa za kineske proizvode skočila je odmah na 54 odsto, uz dodatno objašnjenje da će visina dažbina zavisiti od američkog trgovinskog deficita sa svakom konkretnom državom. U slučaju Kine, to je značilo direktan udar na srž njenog izvoznog modela.
Peking, naravno, nije ostao nem. Državni savet NR Kine odgovorio je kontramerama – dodatnim carinama od 34 odsto na svu američku robu. Zatim je usledila serija uzajamnih eskalacija: američke dažbine porasle su na 145 odsto, dok je Kina uzvratila podizanjem svojih na 125 odsto.
No, kako je najnovije upozorenje iz Vašingtona otkrilo, situacija se sada penje na sasvim novi nivo – 245 odsto carina na kineski izvoz više nije teorijska pretnja, već vrlo realna opcija.
U intervjuu za rusku agenciju RIA Novosti, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nije krio ogorčenje. Nazvao je mere Vašingtona „neosnovanim“ i optužio ih da podrivaju globalna tržišta i štete, kako je naglasio, „samoj reputaciji američkog rukovodstva“. Vang je istakao da će Kina reagovati „snažno“ ako se ekonomski pritisci nastave.
Ali, stvar ima i svoju unutrašnjopolitičku dimenziju. Ipsos/Washington Post sproveo je anketu u februaru, a rezultati nisu nimalo ohrabrujući za Trampa. Više od 53 odsto Amerikanaca ne odobrava način na koji vodi ekonomiju, dok preko 90 odsto ispitanih izražava nezadovoljstvo cenama hrane.
Čak 70 odsto građana kritikuje visoke cene goriva i energenata, a isto toliko smatra da će nove carine samo dodatno pogoršati situaciju – kako za potrošače, tako i za domaće proizvođače.
Dok Tramp pokušava da osvoji političke poene kroz oštru trgovinsku retoriku, domaći teren postaje sve klizaviji. S jedne strane stoje deklarativna obećanja o zaštiti američkih interesa, a s druge realnost tržišta – inflacija, rast cena i strah od posledica zatvaranja kanala svetske trgovine.
Sada kada brojke rastu, a tenzije se dodatno prelivaju na međunarodnu scenu, pitanje koje lebdi u vazduhu glasi: ko će prvi popustiti – Peking ili Vašington – i po koju cenu? Za sada, i jedni i drugi igraju tvrdo. A svet, kao i obično, posmatra i meri posledice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
