Kongres SAD je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog povećane ranjivosti svoje zemlje na potencijalni prvi nuklearni udar od strane Rusije ili Kine. Posebno je ovaj problem istakao Don Bejkon, član Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma i penzionisani brigadni general Ratnog vazduhoplovstva. Bejkon, koji je ranije bio komandant Vazdušnog komandnog mesta Strateških snaga SAD, upozorio je da su avioni i komandna mesta postali ranjiviji nego ranije.
Tokom Hladnog rata, od 1961. do 1990. godine, avion EC-135C „Looking Glass“ bio je neprestano u vazduhu, pružajući sigurnost da bi SAD mogle uzvratiti nuklearni udar čak i ako bi podzemna komandna mesta bila uništena.
Međutim, nakon završetka Hladnog rata, ova stalna vazdušna pripravnost je prekinuta, a avioni su sada na zemlji, spremni za poletanje u roku od 15 minuta u slučaju upozorenja.
Bejkon upozorava da je ova strategija danas neadekvatna, jer Rusija i Kina sada poseduju moderne rakete sa hipersoničnim kliznim udarnim jedinicama koje mogu pogoditi SAD u roku od 15 minuta – upravo u periodu potrebnom za poletanje aviona.
Osim toga, napredak u antisatelitskom oružju dodatno smanjuje vremenski prozor za reakciju, jer bi neprijatelji mogli onesposobiti američke satelite i time otežati detekciju lansiranja projektila.
Portal RealClear-Defense prenosi da Bejkonova upozorenja ukazuju na ozbiljnu potrebu za modernizacijom američke odbrambene strategije kako bi se osigurala mogućnost odgovora na nuklearne pretnje u današnjem vremenu brzih tehnoloških napredaka.
Dr Mark Šnajder, bivši zamenik direktora Pentagona za vojnu politiku i stručnjak za strateško oružje, slaže se sa ocenom da su Sjedinjene Države postale izuzetno ranjive na potencijalni prvi nuklearni udar od strane Rusije ili, u bliskoj budućnosti, Kine.
U razgovoru za portal RealClear-Defense (RCD), Šnajder je naglasio da Rusija trenutno poseduje sposobnost da izvede napad koji bi simultano uništio kako avione za uzvratni napad koji se nalaze na zemlji, tako i zaštićena podzemna komandna mesta SAD.
Na taj način, kako objašnjava Šnajder, Rusija bi mogla da „obezglavi“ Sjedinjene Države, ostavljajući ih bez lica koja bi mogla da preuzmu kontrolu nad američkim nuklearnim oružjem.
Još jedna zabrinjavajuća činjenica, prema Šnajderu, jeste to što Sjedinjene Države nikada nisu uložile značajna sredstva u izgradnju izdržljivih podzemnih komandnih centara kao što je to učinila Rusija. Umesto toga, tokom Hladnog rata, Amerika se oslanjala na tzv. redundanciju – poseban zemaljski mobilni komandni centar, poznat kao MCCC.
Ovaj sistem je funkcionisao od 1980-ih do 2006. godine, pružajući dodatnu sigurnost uz avione „sudnjeg dana“ koji su bili u vazdušnoj pripravnosti.
Međutim, ukidanjem oba sistema, danas su SAD ostale samo sa ranjivim avionima koji se nalaze na zemlji i podzemnim komandnim centrima koji su takođe osetljivi na napade.
Političari i mediji u Sjedinjenim Državama, međutim, umanjuju ozbiljnost ovog problema, tvrdeći da SAD mogu da se oslanjaju na tzv. „strateško upozorenje“ – odnosno obaveštajne podatke koji bi otkrili pripreme za potencijalni neprijateljski napad.
Don Bejkon, član Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma, koji je i sam bivši vojni komandant, ukazuje na to da je ovo oslanjanje na strateško upozorenje krajnje nepouzdano.
Bejkon podseća na brojne istorijske primere iznenadnih napada, kao što su Perl Harbor, Korejski rat, arapsko-izraelski ratovi i iračka invazija na Kuvajt, koji su se dogodili bez prethodnog obaveštajnog upozorenja.
Prema njegovim rečima, takvi slučajevi iznenađenja mnogo su češći nego situacije u kojima su države imale priliku da se unapred pripreme za napad na osnovu pouzdanih obaveštajnih informacija.
Sličan problem postoji i kod trenutne flote američkih aviona „sudnjeg dana“ (E-4B, razvijenih na bazi Boeinga 747). Bejkon ističe da je ta flota suviše mala da bi mogla neprestano da izdržava stanje pripravnosti, bez obzira da li se dobije strateško upozorenje ili ne.
Na kraju, on zaključuje da trenutna američka strategija, koja se oslanja na minimalnu avio-pripravnost i ranjiva podzemna komandna mesta, nije dovoljna da zaštiti zemlju od potencijalnog iznenadnog nuklearnog udara.
Prema izveštaju RCD-a, postoji ozbiljna opasnost da svaka odluka SAD da izdaju privremenu uzbunu za vazdušni napad na osnovu strateškog upozorenja može biti uzaludna, jer bi potencijalni napadač mogao jednostavno odložiti napad dok avioni „sudnjeg dana“ ne postanu nesposobni za poletanje.
To je posebno istaknuto u kontekstu dugotrajne nuklearne krize koju je podstakao rat u Ukrajini, koji traje više od dve godine. Tokom tog perioda, ruske nuklearne pretnje NATO-u postale su toliko česte da više nisu velike vesti.
Republikanski kongresmen Don Bejkon smatra da je vreme da se razmotri obnavljanje vazdušne ili zemaljske pokretne borbene gotovosti, ili čak obe opcije. Njegovu ideju podržava i demokratski kolega Set Moulton.
Iako su troškovi rešavanja ovog problema relativno mali, kongresmeni su frustrirani zbog toga što se ovom pitanju ne poklanja potrebna pažnja, s obzirom na njegovu veliku važnost. Ako neprijatelj uspe da izvede uspešan prvi udar, ceo američki vojni budžet bi bio beskoristan, jer bi većina američkih snaga bila uništena malim brojem nuklearnih napada.
Vođeni ovim argumentima, kongresmeni i vojni analitičar Mark Šnajder kritikuju samozadovoljstvo Bajdenove administracije u ovom pitanju.
Oni navode da je Amerika već skoro dve godine odbijala da odgovori na rusko odbacivanje Ugovora o novom START-u, što je Rusiji omogućilo da stekne prednost u strateškom nuklearnom naoružanju.
RCD zaključuje da je ovakva politika dovela SAD u opasnu situaciju: rat u Ukrajini se sve više pretvara u dugotrajnu nuklearnu krizu sa Rusijom, dok je jednostrano razoružanje oslabilo američki nuklearni arsenal više nego ikada ranije.
Istovremeno, SAD su postale ratobornije u spoljnoj politici, ali uz pokazivanje namerne slabosti. Ukoliko situacija izmakne kontroli, američki narod će se suočiti sa posledicama kakve nikada do sada nisu doživeli.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
