Ruski uticaj u Evropi je u porastu a iako je najočigledniji na Balkanu jačanje populizma u centralnoj Evropi je koristilo Moskvi, izbacujući u prvi plan naklonjenije političare i stranke u zemljama poput Mađarske, Austrije i Češke, navodi Asošijejted pres (AP).
Nedelju dana pre izbora u BiH, lider Republike Srpske Milorad Dodik je bio u Moskvi, na trci Formule jedan i na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Tom prilikom je, navodi AP, Putin poželeo Dodiku „veliki uspeh“ na izborima i na poklon dobio bedž Republike Srpske, što se vidi na snimcima.
[adsenseyu1]
Ti snimci su, kako piše AP, očigledan prikaz ruskog uticaja na Balkanu, jednom od najosetljivijih regiona Evrope, gde zapad želi izmirenje i reforme posle ratova devedesetih godina.
Dodik, koji se zalaže za otcepljenje Republike Srpske, u međuvremenu je pobedio na izborima za srpskog člana predsedništva BiH i smatra se da će to ojačati poziciju Moskve na Zapadnom Balkanu jer je sada na funkciji s koje može da blokira bilo koju stratešku odluku. Zbog svojih stavova, Dodik je pod američkim sankcijama.
Rusija se žestoko protivi članstvu balkanskih država u NATO, a zapadni zvaničnici su izražavali bojazan da Moskva u regionu koristi istorijske slovenske i pravoslavne veze da bi podrila zapadnu politiku.
Proruske snage su ostvarile uspeh i na izborima u Letoniji, gde Rusi čine četvrtinu stanovništva, ali će pobednička partija Harmonija po svoj prilici imati teškoća u formiranju koalicije.
Sarajevski politički analitičar Adan Huskić rekao je da uticaj Moskve raste i u delovima Evrope s kojima ne postoje identitetske veze.
Prema njegovim rečima, te zemlje kao zajedničko imaju „visoke nivoe nepotizma i korupcije“ pa im je bliže povezivanje sa zapadnim demokratijama „po prirodi veoma teško“.
U izveštaju Evropskog saveta za spoljne poslove se navodi da strateški cilj Rusije nije direktna kontrola nad Balkanom već „pothranjivanje i uveličavanje postojećih napetosti“.
[adsenseyu1]
„S ruske tačke gledišta, pristup EU Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan i to Moskvi daje mogućnosti da stvara prednost“, piše u tom izveštaju. AP navodi da ruski saveznici na Balkanu aktivno izazivaju nepoverenje u zapad, predstavljajući SAD i EU kao neprijatelje koji žele da zemljama oduzmu identitet i nacionalni ponos putem evrointegracija. Savršeni primer za to je, piše AP, Milorad Dodik, za kog su zapad i NATO neprijatelji dok je Rusija prijatelj koji potpuno poštuje „slovensku braću“.
Zaglibljena u svojim problemima – krizi evra, imigraciji i Bregzitu – EU je godinama zanemarivala Balkan. Sada se neki evropski zvaničnici plaše da bi region ponovo mogao upasti u sukobe ako brzo ne uđe u EU. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nedavno rekao da ako se Balkanu ne ponudi jasna evropska perspektiva pre ili kasnije se može ponoviti ono „što se dešavalo devedesetih“.
Ti strahovi, kako navodi AP, nisu neosnovani.
Tenzije su u porastu između Srbije i Kosova, uprkos dijalogu u Briselu o političkom rešenju.
U Makedoniji je, uprkos nadama SAD i EU u brzo prihvatanje sporazuma s Grčkom o promeni imena, referendum o tom pitanju propao zbog slabe izlaznosti. To je izazvalo nove strahove od nestabilnosti u zemlji koja je 2001. bila na ivici građanskog rata.
AP takođe navodi da su dva ruska vojna obaveštajca operisala iz Srbije u navodnom pokušaju da 2016. organizuju puč u Crnoj Gori da bi sprečili ulazak Crne Gore u NATO.
„Bili smo svedoci neuspeha referenduma u Makedoniji. Svedoci smo toga u Bosni, gde je Republika Srpska postala bastion ruskih interesa. Bili smo svedoci toga u Crnoj Gori i svedoci smo toga u Srbiji. Sve to pomaže Rusima da ulože minimum i dobiju gotovo maksimum iz svog političkog uticaja“, naveo je politički analitičar Boško Jakšić.
