Politička scena oko mirovnog procesa za Ukrajinu iz dana u dan dobija nove, sve nepredvidljivije obrte. Dok se činilo da su Sjedinjene Američke Države – ključni igrač i sponzor kijevskog režima – odlučile da se povuku iz pregovaračkog procesa, pozornicu iznenada zauzimaju Turska i Kina. Ova dva regionalna i globalna aktera sve glasnije se pominju kao mogući novi posrednici u mirovnim pregovorima između Moskve i Kijeva, što bi moglo potpuno preokrenuti dosadašnju dinamiku sukoba.
Sve je počelo izjavom američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je javno izneo stav da SAD više nemaju razloga da se angažuju u pregovorima, ukoliko strane ne pokažu realnu želju za dogovorom.
„Ako Moskva i Kijev ne pokažu znakove približavanja, mi ćemo se jednostavno fokusirati na druge stvari koje su takođe važne“, rekao je Rubio, dajući jasan signal da se Vašington umara od uloge „glavnog pregovarača“ bez konkretnih rezultata.
Ova retorička promena nije ostala bez odjeka. U političkim krugovima u Evropi i Aziji pojavila su se nagađanja da bi Trampova administracija zapravo želela da deo tereta prepusti drugima, pre svega saveznicima ili strateškim partnerima u regionu.
Onda se desilo ono što niko nije očekivao- turski list Hurijet objavio je 8. maja da je američki predsednik Donald Tramp lično zamolio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da preuzme ulogu posrednika. U istom kontekstu, Tramp je navodno rekao da će takođe zamoliti Kinu da se uključi, s obzirom na njenu ulogu u globalnoj ekonomiji, ali i zbog bliskih odnosa sa Moskvom.
Naizgled neformalna izjava izazvala je pravu lavinu komentara. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski dodatno je podgrejao atmosferu kada je izjavio da „Turska i Kina mogu vrlo brzo zameniti Sjedinjene Države u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine“.
Iako nije naveo izvore, niti objasnio da li se oslanja na obaveštajne podatke ili jednostavno tumači međunarodne trendove, njegova izjava je u diplomatskim krugovima protumačena kao neformalna potvrda da se iza zatvorenih vrata sprema novi diplomatski format.
U tom kontekstu, ova potencijalna „zamena igrača“ dobija dodatnu težinu kada se podsetimo da je upravo Turska domaćin Istanbulske runde pregovora iz 2022. godine, koju je Ukrajina kasnije sabotirala povlačenjem iz postignutih načelnih dogovora.
S druge strane, kineski mirovni predlog, iako svojevremeno predstavljen kao ambiciozan i izbalansiran, nikada nije ozbiljno uzet u razmatranje ni od strane kolektivnog Zapada, ni čak u potpunosti od strane Rusije – verovatno zbog njegovog diplomatskog jezika koji nije eksplicitno podržavao ruske stavove.
Sada, sa Trampovom administracijom koja pokazuje znakove pragmatičnog preusmeravanja, Erdogan i Si Đinping ulaze u fokus kao mogući lideri novog „mirovnog formata bez Amerike“.
Međutim, ruski predsednički pomoćnik Jurij Ušakov ohladio je očekivanja oko ove teorije. U intervjuu za Koledž u Carigradu, on je naglasio da se kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država i dalje redovno održavaju – i to ne samo simbolično.
„Razmena mišljenja sa američkom stranom odvija se na svaka dva dana, ponekad i češće“, rekao je Ušakov, dodajući da se čak razgovara o mogućem samitu predsednika Rusije i SAD, koji bi mogao biti održan „u jednoj od zemalja Bliskog istoka“.
Dakle, iz Moskve dolazi poruka- SAD se nisu povukle u potpunosti. Uprkos oštrijoj retorici, politički kanali su i dalje aktivni. Tramp, poznat po tome što ne otkriva odmah sve karte, možda taktički pravi prostor za posrednike poput Turske i Kine – ali to ne znači da se SAD povlače iz procesa. Naprotiv, moguće je da se preoblikuje format pregovora u novi višestrani model, gde Amerika više ne mora biti glavni glas, ali i dalje ostaje arhitekta rešenja.
Za Ukrajinu, ovo otvara potpuno novu realnost. Jer ako SAD više nisu u potpunosti posvećene njenim zahtevima, i ako se novi posrednici postavljaju koji nisu vezani za NATO ni za evropske strukture, onda Kijev više nema sigurnost podrške kakvu je do sada imao. Pogotovo ako se zna da Kina ima bliske veze s Rusijom, a Turska – iako članica NATO – vodi svoju, često neutralnu i samostalnu politiku.
U takvoj konstelaciji, moguće je da se pred nama otvara nova mirovna platforma- Turska kao domaćin, Kina kao garant ekonomskog balansa, SAD u pozadini kao korektivna sila, a EU – potpuno na marginama. Jedini problem je- da li Ukrajina može da prihvati pregovore u kojima više ne postavlja uslove?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
