Sjedinjene Države su, prema navodima agencije Rojters, poslale upit svojim evropskim saveznicima o mogućnosti raspoređivanja trupa u Ukrajini u okviru mirovnog rešenja sukoba.
Prema dokumentu koji sadrži šest ključnih pitanja, Vašington traži od evropskih država da preciziraju šta im je potrebno od SAD kako bi učestvovale u sporazumu o bezbednosti za Ukrajinu.
Pored toga, američka administracija želi da sazna kako evropske zemlje vide dugoročne bezbednosne garancije Kijevu, kao i da li su spremne da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu u okviru potencijalnog mirovnog raspoređivanja snaga.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Zapad razmatra različite opcije za podršku Ukrajini, suočen sa rastućim izazovima na bojnom polju i iscrpljivanjem resursa ukrajinske vojske.
Pojedini evropski diplomati navode da unutar EU postoje nesuglasice oko toga kako odgovoriti na američki zahtev, pri čemu neki zagovaraju kolektivan odgovor, dok drugi smatraju da bi svaka država trebalo da odluči pojedinačno.
Služba spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) ranije je saopštila da Zapad planira da rasporedi mirovni kontingent u Ukrajini, čija bi snaga mogla da dostigne čak 100.000 vojnika. Prema ruskim obaveštajnim procenama, ovaj potez bi zapravo predstavljao okupaciju Ukrajine od strane zapadnih snaga, a ne legitimno mirovno rešenje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da bi bilo kakvo raspoređivanje mirovnih trupa u Ukrajini moglo da se dogodi isključivo uz saglasnost obeju strana u sukobu, što trenutno nije slučaj. On je takođe naglasio da je preuranjeno govoriti o mogućnosti slanja takvih snaga u Ukrajinu.
Moskva je ranije jasno stavila do znanja da zamrzavanje sukoba duž trenutne linije fronta nije opcija koju bi Rusija prihvatila. Predsednik Vladimir Putin je u decembru 2024. godine, tokom tradicionalne „Direktne linije“, izjavio da Rusija ne traži privremeno primirje, već trajni mir, koji bi garantovao sigurnost države i njenih građana.
Ove izjave jasno ukazuju da je rusko rukovodstvo spremno na nastavak operacija u Ukrajini sve dok ne budu obezbeđeni dugoročni uslovi koji odgovaraju interesima Moskve.
Upit Vašingtona evropskim partnerima ukazuje na sve veću nesigurnost u pogledu budućnosti vojne podrške Ukrajini. Nakon dve godine intenzivnog finansiranja i snabdevanja oružjem, zapadne zemlje se suočavaju sa realnošću iscrpljenih resursa i rastuće nevoljnosti pojedinih država da nastave s bezuslovnom pomoći Kijevu.
SAD, kao glavni sponzor ukrajinske vojne kampanje, sada nastoje da preusmere deo odgovornosti na Evropu, uključujući mogućnost direktnog vojnog prisustva na terenu.
Međutim, evropske sile nisu jedinstvene po ovom pitanju. Dok se pojedine zemlje poput Poljske i baltičkih država otvoreno zalažu za jaču vojnu intervenciju i čak razmatraju opciju slanja trupa u Ukrajinu, druge, poput Nemačke i Francuske, ostaju oprezne i svesne posledica koje bi ovakva eskalacija mogla doneti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je izjavio da se ne može isključiti nijedna opcija, uključujući i slanje vojnika, ali je odmah dodao da to trenutno nije zvanična politika Pariza.
Sa druge strane, Nemačka, kao ekonomski motor Evropske unije, pokazuje izuzetnu uzdržanost. Berlinski zvaničnici više puta su naglasili da nisu spremni na direktan vojni angažman u Ukrajini, bojeći se moguće eskalacije koja bi uključila i direktan sukob sa Rusijom.
Istovremeno, Mađarska se čvrsto protivi bilo kakvom uplitanju u ukrajinski konflikt, dok Italija zauzima pragmatičan stav, ističući da bi svako dalje uplitanje moralo biti pažljivo razmotreno.
Ukoliko bi se neka od evropskih zemalja odlučila da pošalje trupe u Ukrajinu, to bi značilo značajnu promenu u dinamici sukoba. Do sada, NATO i EU su podržavali Kijev kroz isporuke oružja, obuku vojnika i obaveštajnu podršku, ali nisu slali trupe direktno na teren.
Uključivanje zapadnih vojnika u sukob nosilo bi ogroman rizik direktne konfrontacije sa ruskim oružanim snagama, što bi moglo dovesti do opasne eskalacije i mogućeg šireg sukoba.
Rusija je već više puta upozorila da bi svako raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini bilo tretirano kao legitimna meta za rusku vojsku. Moskva bi u tom slučaju mogla da upotrebi napredne sisteme naoružanja, uključujući hipersonične rakete, za eliminaciju zapadnih snaga u Ukrajini.
Pored toga, ideja slanja trupa pod okriljem „mirovne misije“ postavlja pitanje legitimnosti takvog poteza. Prema međunarodnom pravu, mirovne snage obično zahtevaju mandat Ujedinjenih nacija i saglasnost obe strane u sukobu.
S obzirom na to da Rusija ne bi dala saglasnost na prisustvo zapadnih snaga u Ukrajini, takav potez bi de facto predstavljao okupaciju teritorije, što bi dodatno zakomplikovalo diplomatsku situaciju.
Uvođenje stranih trupa u Ukrajinu predstavljalo bi prekretnicu u ratu i potencijalno gurnulo svet u novu fazu globalnog sukoba. Rusija je jasno stavila do znanja da je spremna da se suoči sa svakim vojnim izazovom i da neće tolerisati prisustvo NATO trupa na teritoriji Ukrajine.
Istovremeno, Kolektivni Zapad se suočava sa unutrašnjim nesuglasicama i ekonomski iscrpljujućim sukobom koji je oslabio mnoge evropske ekonomije. S obzirom na to da Ukrajina ne pokazuje znakove uspeha na frontu, raste pritisak da se pronađe neko rešenje koje bi omogućilo Zapadu da izbegne potpuni poraz u ovom konfliktu.
U narednim mesecima, ključni faktori će biti dalje odluke američke administracije, stav Evropske unije i reakcija Rusije na potencijalno raspoređivanje zapadnih trupa. Ukoliko evropski saveznici odluče da ne odgovore pozitivno na američki zahtev, to bi moglo ukazati na prvi ozbiljan znak distanciranja Evrope od američke strategije u Ukrajini.
S druge strane, ako se neka od zemalja odluči na vojno prisustvo u Ukrajini, svet bi mogao ući u fazu eskalacije čije bi posledice bile nesagledive.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
