Dok Kijev pokušava da obezbedi snažniju podršku Vašingtona u potencijalnim mirovnim pregovorima, potpisivanje sporazuma o pristupu prirodnim resursima Ukrajine daje SAD ono što im je do sada izmiicalo — privilegovan ulaz u ukrajinsko rudno bogatstvo.
U sredu je u Vašingtonu potpisan takozvani „sporazum o ekonomskom partnerstvu“ između Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, čime je formalizovana saradnja dve strane oko zajedničkog investicionog fonda koji će imati direktan ulog u razvoju ukrajinskih resursa, uključujući aluminijum, grafit, naftu i prirodni gas.
Američki medij Si-En-En potvrdio je ovu informaciju, dok je Blumberg otkrio pozadinu političke dinamike: Kijev na ovaj način pokušava da učvrsti naklonost predsednika Donalda Trampa pred moguće razgovore o prekidu vatre sa Moskvom.
Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je da ovaj sporazum „jasno pokazuje posvećenost Trampove administracije miru u Ukrajini“ i dodao da Sjedinjene Države teže slobodnoj i prosperitetnoj Ukrajini kao trajnom cilju.
U istom tonu se oglasio i predsednik Tramp, rekavši na sednici kabineta da su „konačno našli način da počnu da kopaju i rade ono što moraju“, uz uveravanje da je „novac siguran“.
Potpis u ime ukrajinske strane stavila je ministarka ekonomije Julija Sviridenko, koja je sporazum ocenila kao fer dogovor sa jasnim ograničenjima: „Svi resursi ostaju u vlasništvu i pod kontrolom Ukrajine. Nema privatizacije preko noći, nema gubitka suvereniteta. Podzemlje ostaje ukrajinsko, i to je jasno navedeno.“
U javnosti su posebno istaknute sledeće ključne tačke sporazuma:
-Ukrajina zadržava vlasništvo nad svim resursima na svojoj teritoriji i u međunarodnim vodama.
-Fond će biti zajednički upravljan, ali bez mogućnosti da bilo koja strana ima odlučujući glas.
-Ne menja se režim upravljanja državnim preduzećima, niti se uvode obaveze prema SAD po osnovu dugova.
-Sav novac u fondu poticaće isključivo iz licenci za projekte u sektoru kritičnih sirovina, nafte i gasa.
-Porezi neće biti naplaćivani ni u SAD ni u Ukrajini na prihode fonda.
-SAD će doprineti tehnološki i investiciono, povezujući fond sa američkim, evropskim i međunarodnim kompanijama.
Sporazum je, prema izvorima upoznatim sa situacijom, bio na ivici propasti u poslednji čas. Ukrajinski pregovarači su želeli da se najpre potpiše okvirni dogovor, pa da se detalji naknadno preciziraju, ali američka strana nije htela da rizikuje — sve komponente morale su biti obuhvaćene u istom dokumentu. Tek nakon višenedeljnih tehničkih i političkih usaglašavanja, dokument je finalizovan i parafiran.
Iz Vašingtona se sve više čuju glasovi koji ukazuju da je ekonomska i bezbednosna podrška Kijevu sada uslovljena konkretnim rezultatima. Trampova administracija jasno stavlja do znanja da neće pisati blanko čekove bez direktnih koristi za SAD. Ovaj sporazum upravo tako izgleda — resursi za investicije, investicije za stabilnost, a stabilnost za mirovni proces.
Iako su zvaničnici s obe strane oprezni u izjavama, očigledno je da se radi o potezu koji treba da učvrsti političku saradnju uoči potencijalnih diplomatskih pomaka. Fond neće odmah raspodeljivati prihode; sve zarade u prvih deset godina biće reinvestirane u obnovu Ukrajine ili razvoj novih projekata.
Ostaje otvoreno pitanje da li će ovakav model obezbediti dovoljno ekonomskog zamaha za ozbiljnu rekonstrukciju zemlje. Takođe, javnost sa pažnjom prati hoće li Kijev uspeti da balansira između zaštite svojih suverenih interesa i rastuće zavisnosti od stranih ulagača.
U vremenu kada se karte premeštaju i granice političkog uticaja redefinišu, ovakav sporazum nije samo ekonomski papir — to je signal. Signal da nova etapa u odnosima Vašingtona i Kijeva upravo počinje, i da više ništa neće biti kao pre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
