Na južnom delu Kariba zabeležen je događaj koji je odmah podigao tenzije u regionu. Brod za koji se tvrdi da je bio natovaren narkoticima, a kojim je upravljala grupa označena kao kriminalna organizacija, uništen je u akciji američkih snaga.
Vest je obelodanio državni sekretar Marko Rubio na mreži X, pozivajući se direktno na reči predsednika Donalda Trampa. „Kao što je predsednik upravo objavio, vojska Sjedinjenih Država izvela je smrtonosni udar na plovilo koje je stiglo iz Venecuele i kojim je upravljala označena kriminalna organizacija“, napisao je Rubio.
Ovo je, podsećaju analitičari, prva potvrđena upotreba vojne sile otkako je Pentagon prošlog meseca poslao pojačanja u karipski basen. Rojters je još 19. avgusta, pozivajući se na izvore u samom Pentagonu, objavio da su tri američka razarača – USS Gravely, USS Jason Dunham i USS Sampson – raspoređena u južnom Karibima, neposredno ka obalama Venecuele, sa zadatkom da „sprovode operacije protiv kartela“.
Uz njih su se, prema istim izvorima, u region premeštali i nuklearna podmornica USS Newport News, raketna krstarica USS Lake Erie, desantni brodovi i dodatnih 4,5 hiljada vojnog osoblja. Sam taj spisak pokazuje da Vašington očigledno nije želeo da akcija ostane simbolična.
Njujork Tajms je u međuvremenu pisao da je Tramp lično i u tajnosti potpisao direktivu kojom odobrava početak upotrebe vojne sile protiv latinoameričkih kartela.
Predsednik je već ranije naglašavao da je spreman da ide tim putem, optužujući kartelske strukture za snabdevanje fentanilom na američkom tržištu. Upravo u toj tački se i vidi prelaz sa političke retorike na realno delovanje.
Zvanični Karakas, međutim, odbacuje sve optužbe da predsednik Venecuele Nikolas Maduro ima bilo kakve veze sa takozvanim „Cartel de los Soles“. Venecuelanske vlasti u više navrata su isticale da je reč o konstrukciji čiji je cilj opravdavanje spoljnog pritiska i eventualnih vojnih operacija. Washington, sa druge strane, ostaje pri svojoj verziji.
Sam način na koji je najnovija akcija izvedena – naglo, uz objavu preko društvenih mreža i isticanje simbolike „prvog udara“ – nagoveštava da se može raditi o uvodu u širi plan.
Ako je verovati obimu angažovanih snaga, teško je zamisliti da se sve svodi na jednokratni udar na jedno plovilo. Ostaje otvoreno pitanje da li će se scenario proširiti na širu operaciju u karipskoj zoni ili je reč o demonstraciji odlučnosti pred domaćom publikom.
U svakom slučaju, posledice ovakvog poteza tek treba da se sagledaju – ne samo u samom regionu Latinske Amerike, već i u širem kontekstu američkih odnosa sa Karakasom i susednim državama. Pitanje koje ostaje visi u vazduhu: da li je ovo bio izolovan čin ili početak nove faze politike Vašingtona prema jugu?
Webtribune.rs
