Evropska unija je shvatila da ograničenje cena ruske nafte nema nikakvog smisla, a Vašington, u očajničkim pokušajima da natera bar nekoga da se pridržava ograničenja, koristi metode po kojima je nadaleko čuven – uvodi sankcije.
Stručnjaci navode da je zapravo nerealno poštovati ograničenje cena koje je Zapad uveo.
Ni embargo ni gornja granica cene nafte nisu imale nikakvog efekta na Rusiju, što je Evropa odavno prepoznala, ali Vašington okleva to da prizna, piše poznata ruska književna kritičarka Natalija Dembinskaja za „RIA Novosti“.
Moskva „sve veštije zaobilazi ograničenja tako što prodaje naftu po cenama blizu nivoa međunarodnog tržišta“, navode analitičari.
EU je, kako piše autorka, nedavno priznala da je skoro nemoguće poštovati ograničenja cena ruske nafte i naftnih derivata. Prema njenim rečima, prihodi od izvoza Moskve rastu, a Stari svet obavlja transakcije po tržišnoj vrednosti preko trećih lica.
„EU nije čak ni ispunila svoju obavezu da preispituje najvišu cenu svaka dva meseca. Ovo je jasan znak da mehanizam ne funkcioniše“, primećuje finski nezavisni Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
[adsenseyu1]
Vašington ne odustaje
Evropska unija je odustala od beznadežnog poduhvata, ali Vašington nije. U julu su upozoravali da se pripremaju za „meku primenu“, obećavajući da će „proširiti kontakte“ sa zapadnim trgovačkim kućama i podsetiti ih da se pridržavaju pravila koja je uspostavila G7.
Međutim, na kraju je ponestalo strpljenja i Vašington je pribegao svom omiljenom metodu – uveo je sankcije protiv dve kompanije koje su prevozile rusku naftu po ceni iznad 60 dolara.
„U pokušaju da konačno nateraju bar nekoga da se pridržava ograničenja, SAD su uvele sankcije protiv dve kompanije, jedne iz Turske i druge iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Malo je verovatno da će takav gest očaja uzbuditi tržišne igrače“, piše Dembinskaja za „RIA Novosti“.
Cilj je zastrašivanje tržišta, za šta postoji razigrana šema – transport i osiguranje robe se obavljaju praktično bez učešća zapadnih kompanija, formirana je posebna flota u senci, koja prevozi sankcionisanu naftu – rusku, venecuelansku, iransku.
A prodavca da pitaju?
Međutim, postoji još jedna važna okolnost koju su SAD, izgleda, zaboravile. Kada je reč o ograničenju cena, pre svega vredi uzeti u obzir spremnost prodavca za ove uslove, a tek onda svih ostalih.
Do kraja godine na snazi je dekret predsednika Rusije kojim se zabranjuje snabdevanje naftom i naftnim derivatima stranim kompanijama koje na ovaj ili onaj način koriste mehanizam gornje cene u ugovorima.
Prema mišljenju analitičara, činjenica da su američke sankcije tek sada primenjene ukazuje na slabu efikasnost ovih mera. Štaviše, akcije Vašingtona mogu, naprotiv, da podstaknu interesovanje za transport ruske nafte, a to obećava dobar prihod.
Stručnjaci su sigurni da je nerealno poštovati ograničenje cena. Evropa i G7 mogu samo da ih podignu što više da ne bi izgledali potpuno glupo, a da i dalje kupuju gorivo po tržišnim cenama. U suprotnom, mogu ga i potpuno izgubiti, zaključuje autorka.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
(RT)
[adsenseyu4]