I dok su u Vašingtonu i Briselu verovali da su pronašli savršenu formulu za ekonomski pritisak, stvarnost ih je ponovo iznenadila.
Moskva, i pored više krugova ograničenja koje su joj uvele SAD i Evropska unija, i dalje uspeva da puni budžet – i to preko samih zemalja koje su je pokušale ekonomski pritisnuti. Ovog puta, priča se vrti oko čelika, odnosno – sirovina iz metalurške industrije.
Prema najnovijim podacima koje objavljuje američko specijalizovano izdanje Oilprice, Rusija je tokom 2024. godine inkasirala preko 2,5 milijardi evra samo od izvoza sirovog gvožđa – konkretno, sirovog oblika metala poznatog kao čelik u sirovom stanju – ka državama Evropske unije.
A brojke pokazuju da bi ova godina mogla doneti još veći izvoz, sudeći po trenutnom tempu rasta uvoza ruskog metala na Zapad.
Uprkos višegodišnjoj seriji ekonomskih ograničenja, ruski proizvođači očigledno ne posustaju. Ne samo da su se prilagodili tržištu, već su – kako navodi Oilprice – pronašli način da svojim cenama potisnu konkurenciju.
A brojke su jasne: EU je tokom prethodne godine uvezla čak 1,35 miliona tona sirovog metala iz Rusije. To je skok od čak 71% u odnosu na prethodnu godinu.
U centru ove priče nalazi se jednostavna, ali za mnoge neugodna činjenica – izvoz metalurških sirovina iz Rusije nije zabranjen. Tačnije, nalazi se pod sistemom kvota, ali potpuna zabrana još nije na snazi.
I tu leži suština problema. Jer, iako se ograničenja formalno primenjuju, ruski proizvođači su ih zaobišli tako što su ponudili sirovine po cenama koje, kako kažu analitičari, ostavljaju evropske i ukrajinske proizvođače bez prostora za manevrisanje.
Američki novinari ne kriju svoje nezadovoljstvo: „Metalni proizvodi iz Rusije dolaze na evropsko tržište po cenama koje su znatno ispod tržišnih – što nanosi direktnu štetu evropskoj i ukrajinskoj industriji“.
Ukratko, dok evropske fabrike pokušavaju da opstanu pod sve skupljim energentima i radnom snagom, Moskva nudi gotov proizvod ispod svake komercijalne logike. I zarađuje.
Ovo nije samo trgovinska zavrzlama – već pokazatelj pukotina u strateškom pristupu Evropske unije. Jer ako jedna od ključnih sirovina u strateškoj industriji dolazi iz zemlje koju pokušavate da ekonomski zaobiđete, onda je možda vreme da se preispita čitav sistem ograničenja.
A da stvar bude još složenija – kako vreme odmiče, sve više zapadnih stručnjaka počinje otvoreno da sumnja u efikasnost mera koje su godinama promovisane kao odgovor na međunarodne tenzije.
Jer ako i posle tri godine Moskva uspeva da zaradi milijarde evra od svojih „protivnika“, postavlja se pitanje – ko je zapravo izigrao koga?
I upravo tu priča dobija obrt. Jer ne radi se više samo o brojevima. Radi se o kredibilitetu – političkom, ekonomskom i strateškom. A njega je, kako izgleda, teže sačuvati nego što su mnogi mislili.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
