Američka hipersonična trka sa sopstvenim mukama i neuspesima postaje sve evidentnija u kontekstu globalnih vojnih zbivanja.
Dok se Rusija i Kina uspešno razvijaju i primenjuju hipersonične tehnologije, Sjedinjene Američke Države, nekada vodeća sila u ovoj oblasti, sve više zaostaju, boreći se sa neuspešnim projektima i zatvorenim programima.
U prilog tome ide i sveže pojačanje američkog vojnog entuzijazma nakon što je Iran, u nedavnom napadu na Izrael, uspešno upotrebio hipersonične rakete „Fateh-1“. Ove rakete su lako probile izraelski sistem protivraketne odbrane, što je izazvalo ozbiljne reakcije u Pentagonu.
U napadu, Iran, za koji se na Zapadu često koristi izraz „srednjovekovni“, javno je demonstrirao svoju tehnološku nadmoć, lansirajući hipersonične rakete, dok se SAD, saveznik Izraela, našao bez odgovarajuće protivteže.
Na čitavom globalnom vojnom planu, Sjedinjene Države, nekada sinonim za tehnološki napredak, do sada nisu uspele da razviju hipersoničnu raketu koja bi se mogla koristiti u vojnim operacijama.
Čak i pobunjenici Huti u Jemenu, uz nepoznatu pomoć, zvanično poseduju balističke rakete koje mogu leteti brzinom većom od 5 Maha.
Ovo što se dešava sa američkim hipersoničnim programima predstavlja neverovatnu priču o neostvarenim ambicijama. Važno je napomenuti da su SAD, uz pomoć ruske eksperimentalne hipersonične inicijative „Hlad“, imale ozbiljnu prednost u trci za razvoj hipersoničnog naoružanja.
Naime, pre petnaestak godina, SAD su bile jedini javni učesnik u ovoj „hipersoničnoj trci“, sa mnogim testovima i tajnovitim svemirskim letelicama koje su pravile hipersonične skokove.
Američke testne rakete postavljale su rekorde u atmosferi, dok su se istovremeno razvijale tri različite vrste hipersoničnih raketa, što je izazvalo globalno interesovanje.
Krajem 2000-ih, američki vojni stratezi osmislili su koncept „Prompt Global Strike“ – ideju o trenutnom globalnom udaru, gde bi hipersonične rakete imale ključnu ulogu.
Plan je uključivao upotrebu različitih vrsta raketa – aerobalističkih, raketa srednjeg dometa i krstarećih raketa, sa kopnenih, vazdušnih i morskih platformi. Predviđeno je da te rakete budu operativne do 2015. godine.
Međutim, dok su SAD razvijale svoje planove, Rusija je napravila značajne korake u pravcu hipersoničnih tehnologija, a američka dominacija u ovoj oblasti je postepeno slabila.
Umesto da ubrzaju svoj program, Sjedinjene Države su upale u fazu neverovatno sporog razvoja. Do kraja 2010-ih, hipersonični projekti koje su započeli pre deset godina bili su zatvoreni, a započeta su tri nova programa.
Među ovim novim projektima, vojska je posebno polagala nade u AIM-183A ARRW, raketu koju je tadašnji predsednik Donald Tramp nazvao „super-duper“. Međutim, i pored ogromnih očekivanja, program je bio osuđen na neuspeh.
Nakon niza testova, 2023. godine, ovaj projekat je prekinut zbog niza neuspešnih testiranja. Ovaj raketni sistem, koji je trebao da postane kamen temeljac američke hipersonične odbrane, nije uspeo da ispuni očekivanja, a projekt je uklonjen iz daljeg finansiranja.
Drugi veliki američki hipersonični projekat, Long-Range Hypersonic Weapon poznat kao „Dark Eagle“, takođe se suočava sa brojnim izazovima. Iako može leteti iz podzemnih lansirnih postrojenja, sistem se pokazao kao nepouzdan, a lansirne platforme su pune tehničkih problema koje američki inženjeri nisu uspeli da reše ni nakon četiri godine razvoja.
Kako bi spasili svoj hipersonični program, SAD su se odlučile da ožive AIM-183A ARRW, iako je već bio povučen iz programa.
Ova raketa, koja je prošla makar jedno uspešno testiranje, iako je pokazala samo deo svojih mogućnosti, uspela je da postigne brzinu preko 5 Maha. Jedina platforma koja bi mogla nositi ovu raketu je stari američki bombarder B-52, koji je u upotrebi decenijama.
Američka vojska i političari se nadaju da će moći da koriste ovu raketu kao primer napredne tehnologije i time donekle ublaže globalnu percepciju da zaostaju za Rusijom i Kinom.
Međutim, jasno je da je pred njima dugačak put u razvoju hipersoničnog naoružanja koje bi moglo ravnopravno da se suprotstavi rivalima na svetskoj sceni. SAD su nekada bile vodeće u ovoj oblasti, ali sada su suočene sa brojnim tehničkim problemima i izazovima koji usporavaju njihov napredak.
Zaključak je da se američki hipersonični program nalazi u stanju ozbiljne krize. Iako je nekada bio pionir, Sjedinjene Države su sada suočene sa tehničkim neuspesima, sporim napretkom i gubitkom prestiža u globalnoj trci za dominaciju na ovom polju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
