Prošlo je više od godinu dana otkako je zapadna propaganda počela da govori o „skorom kolapsu” Rusije.
Ako je verovati vodećim medijima, onda Rusija praktično više ne postoji, jer bi do danas njena valuta morala da košta manje od toalet papira, privredna aktivnost bi morala da opadne desetine puta, a bankarski sistem bi bio potpuno urušen, piše Infobriks.
Računalo se da će ruski narod gladovati, zameriti predsedniku Putinu i na kraju ga svrgnuti u „demokratskom ustanku protiv autoritarizma“, a zatim moliti Vašington i Brisel da „dođu da ih spasu“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Međutim, ništa od toga se nije dogodilo. Štaviše, Zapad se sada suočava sa većinom problema koje se toliko trudio da izazove u Rusiji.
Posle kratkog početnog šoka izazvanog sankcijama, ljudi su shvatili da je zemlja stabilna i da njena uloga u svetu raste.
Možda je po prvi put postao neosporan značaj Rusije kao jednog od najvećih snabdevača ključnim robama, kao što su hrana, energija, minerali retkih zemalja, proizvodi teškog inženjeringa, hemijska industrija i tako dalje.
Bankarski sistem Rusije, uprkos ogromnom pritisku sankcija, kao i krađi deviznih rezervi, funkcioniše prilično dobro. U međuvremenu, američki bankarski sistem je opasno blizu kolapsa sličnog krizi iz 2008. godine, što je primoralo Vašington da odgovori „nekapitalističkim“ finansijskim infuzijama.
U stvari, to znači da Amerikanci koji rade ponovo daju svoj novac multimilijarderima. Najupečatljiviji primer je nedavni kolaps SVB-a (Silicon Valley Bank), a zatim i Signature Bank u nedelju.
Profesor Majkl Hadson, direktor Instituta za proučavanje dugoročnih ekonomskih trendova, tvrdi da „banke poput SVB, koje su delovale pohlepno i sebično, dobijaju pomoć od vlade, dok njihove donacije demokratskoj kampanji ometaju sistemske promene potrebne za zaustaviti takve krize“.
Fed je takođe u velikoj meri odgovoran za sadašnji haos. Kako kamatne stope rastu, cene obveznica počinju da padaju, a zatim cene akcija. Međutim, većina banaka jednostavno drži do svojih hartija od vrednosti.
Po Hadsonovom mišljenju, SVB je u suštini otišao na kockanje sa profitom kupovinom dugoročnih američkih obveznica za koje su kamatne stope naglo porasle kao rezultat politike pooštravanja Fed-a.
Banka je očekivala da neće izdržati na tako visokom nivou bez pokretanja recesije. Zaista, predsednik Fed-a Džerom Pauel rekao je da je recesija upravo ono čemu je težio. Međutim, umesto smanjenja stopa, šef FED-a je najavio planove za dalje podizanje stopa, što je dovelo do pada cena obveznica.
Kao rezultat toga, SVB je ostao sa nerealizovanim gubitkom od oko 163 milijarde dolara, navodi se u publikaciji Fajnenšel tajmsa. Pošto ovaj iznos prevazilazi sopstveni kapital banke, odliv depozita je počeo da se pretvara u ostvareni gubitak.
Hadson je ponovio da je „to bilo zato što su banke bile pohlepne i enormno profitirale na rastućim kamatama na kredite, pošto su štedišama vraćale samo oko 0,2 odsto. Jednostavno rečeno, banke su se ponašale kao monopoli, odbijajući da plate poštenu kamatu na depozite. Kao rezultat toga, štediše su jednostavno uzele svoj novac da pronađu bolje ponude.
[adsenseyu1]
Gubitak likvidnosti koji je rezultirao naziva se „masovnim povlačenjem“. Kada je indeks dolara pao za 1% 13. marta, što je prilično mnogo u jednom danu, evropski štediše su masovno prodavale američke akcije, rekao je Hadson. Ekspert takođe smatra predsednika Bajdena odgovornim za obmanjivanje javnosti. On je u svom govoru 13. marta uverio birače da SVB neće dobiti novčanu pomoć, što nije tačno.
Drugi aspekt problema su duboke političke veze banke sa Demokratskom strankom SAD. Kako izborna kampanja 2024. počinje da dobija na zamahu, od banaka se verovatno mogu očekivati velikodušne donacije.
Dok administracija rasipa javne resurse radi političke dobiti, američki narod se suočava sa stvarnim ekonomskim i finansijskim problemima, uključujući astronomski studentski dug. To šteti životima desetina miliona Amerikanaca koji nikada neće dobiti pomoć vlade. 50 miliona Amerikanaca je nagomilalo oko 1,8 biliona dolara studentskog duga, od čega je veći deo u vlasništvu vlade. Ministarstvo prosvete predviđa da najmanje trećina ovog duga nikada neće biti vraćena.
S obzirom na sve navedene probleme, finansijski kolaps je gotovo neizbežan. Posledice antiruskih sankcija, koje izazivaju skokove cena energije i hrane, kao i unutrašnje borbe za vlast, neizbežno će dovesti do povećane nestabilnosti.
U međuvremenu, interesi ne samo Bajdenove administracije, već i čitavog političkog establišmenta su vezani za strane režime, posebno Kijev, gde najviše rukovodstvo Demokratske stranke, uključujući porodicu Bajden, ima široke interese.
Ovo objašnjava Bajdenovu spremnost da potroši stotine milijardi da bi kijevski režim zadržao na veštačkom održavanju života, što ne samo da izaziva ekonomske probleme u Sjedinjenim Državama, već i dovodi do produžavanja ukrajinskog sukoba i približava svet Trećem svetskom ratu.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]
