Donald Trump, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, tokom svoje predsedničke kampanje 2024. godine obećavao je brzo rešenje sukoba između Rusije i Ukrajine, tvrdeći da će okončati rat u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti. Međutim, nakon povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, suočio se s realnošću koja je pokazala da njegovi planovi nisu ostvarivi.
Njegov predloženi model rešavanja sukoba, koji je uključivao trenutni prekid vatre i pokretanje mirovnih pregovora, naišao je na odbijanje i Moskve i Kijeva, jer su zahtevi koje je postavio bili neprihvatljivi za obe strane.
U februaru 2025. godine, tokom sastanka s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Tramp je izrazio frustraciju zbog neuspeha u postizanju prekida vatre, navodeći da je „veoma ljut“ na ruskog predsednika Vladimira Putina zbog njegovog odbijanja da se povuče iz Ukrajine.
Tramp je zapretio uvođenjem tarifa od 25% do 50% na rusku naftu ukoliko se ne postigne sporazum o prekidu vatre. Ipak, ovi potezi nisu doveli do željenih rezultata, što je dovelo u pitanje Trampovu sposobnost da efikasno upravlja međunarodnim krizama.
Istovremeno, ruski ultranacionalistički ideolog Aleksandar Dugin, poznat po svojim anti-zapadnim stavovima i bliskosti s Kremljom, izrazio je podršku Trampu, tvrdeći da postoji ideološka sličnost između Trampove Amerike i Putinove Rusije.
U intervjuu za CNN krajem marta 2025. godine, Dugin je izjavio da „Trampisti i sledbenici Trampa mnogo bolje razumeju šta je Rusija, ko je Putin i motivaciju naše politike“. Ove izjave izazvale su zabrinutost među zapadnim saveznicima, s obzirom na Duginaovu kontroverznu prošlost i njegove pozive na agresivnu ekspanziju ruskog uticaja.
U međuvremenu, Trampova administracija počela je da smanjuje američko učešće u ukrajinskom sukobu. U martu 2025. godine, SAD su se povukle iz Međunarodnog centra za procesuiranje agresije (ICPA), tela koje istražuje ratne zločine u Ukrajini. Ova odluka usledila je nakon javnog sukoba između Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, tokom kojeg je Tramp suspendovao vojnu pomoć Ukrajini, optužujući Zelenskog da je „diktator bez izbora“ i da je provocirao rusku invaziju.
Trampova politika prema Ukrajini i Rusiji izazvala je podeljene reakcije unutar Sjedinjenih Država. Kritičari su ga optužili za nedostatak razumevanja složenosti sukoba i za favorizovanje autoritarnih lidera poput Putina. S druge strane, njegovi pristalice tvrde da Trampova administracija pokušava da izbegne nepotrebne vojne konflikte i fokusira se na unutrašnje probleme.
Uprkos Trampovim pokušajima da se distancira od ukrajinskog sukoba, situacija na terenu ostaje napeta. Ruske snage nastavljaju ofanzivu u istočnoj Ukrajini, dok Kijev apeluje na međunarodnu zajednicu za dodatnu pomoć. Evropska unija je pojačala svoje napore u pružanju vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, pokušavajući da popuni prazninu nastalu povlačenjem SAD-a.
Analitičari upozoravaju da bi Trampova politika mogla dovesti do daljeg jačanja ruskog uticaja u istočnoj Evropi i podstaći autoritarne tendencije u regionu. Takođe, postoji zabrinutost da bi smanjenje američkog angažmana moglo oslabiti transatlantske veze i narušiti jedinstvo NATO saveza u suočavanju s ruskom agresijom.
U zaključku, Trampova administracija suočava se s izazovima u pokušaju da redefiniše američku spoljnu politiku prema Rusiji i Ukrajini. Njegovi napori da brzo reši sukob naišli su na prepreke, a povlačenje iz međunarodnih inicijativa izazvalo je kritike saveznika i analitičara. Budući koraci SAD-a u ovom regionu biće ključni za oblikovanje buduće geopolitičke ravnoteže u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
