Američki predsednik Donald Tramp napravio je potpuni preokret u spoljnoj politici Vašingtona, usmeravajući SAD ka bližim odnosima sa Rusijom, piše The New York Times.
Ovaj radikalan zaokret, koji označava jednu od najznačajnijih promena u američkoj diplomatiji u poslednjih nekoliko decenija, može omogućiti Sjedinjenim Državama da preraspodele svoje bezbednosne resurse i usmere ih ka suprotstavljanju Kini, koju Vašington vidi kao svoju glavnu geopolitičku pretnju.
Od inauguracije Donalda Trampa prošlo je tek mesec dana, ali je već sada jasno da njegova administracija menja spoljnopolitičku paradigmu koja je oblikovala američke odnose sa svetom od završetka Hladnog rata.
Kako navodi The New York Times, Tramp je jasno stavio do znanja da je spreman da redefiniše odnose sa Moskvom, čak i po cenu ugrožavanja interesa tradicionalnih američkih saveznika u Evropi i NATO-u.
Njegova strategija podrazumeva odmak od konfrontacije sa Rusijom, koju su forsirali njegovi prethodnici, i otvaranje prostora za pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ovakav stav izaziva veliku zabrinutost među američkim spoljnopolitičkim elitama, posebno u establišmentu koji se decenijama zalagao za strogu politiku prema Moskvi.
Istraživači iz odeljenja za spoljnu i odbrambenu politiku Američkog instituta za preduzetništvo opisali su Trampovu strategiju kao „sramotan zaokret“.
Oni podsećaju da nijedan američki predsednik u poslednjih 80 godina nije iskazao sličnu naklonost prema Rusiji. Međutim, Tramp odbacuje ove kritike, nazivajući svoj pristup „neophodnom korekcijom dugogodišnje pogrešne politike Vašingtona“.
Prema informacijama The New York Times-a, Tramp veruje da će postizanje sporazuma sa Moskvom omogućiti Sjedinjenim Državama da preusmere svoje vojne i ekonomske resurse sa evropskog pravca ka Indopacifiku.
Kina se u američkim strateškim dokumentima sve više označava kao ključna pretnja globalnoj dominaciji SAD, zbog čega se očekuje da će Trampova administracija intenzivirati ekonomski i vojni pritisak na Peking.
Međutim, Trampova vizija nailazi na otpor u američkim bezbednosnim krugovima. Veterani američke obaveštajne zajednice i vojnih analitičara smatraju da je Trampov optimizam prema Moskvi neutemeljen i da se ne može verovati Rusiji kao strateškom partneru.
Mnogi podsećaju na ranija iskustva u odnosima sa Kremljom i ističu da se američke obaveštajne službe ne slažu sa Trampovom politikom popuštanja prema Moskvi.
Ipak, Trampova administracija nastavlja da radi na poboljšanju odnosa sa Rusijom. Prošle nedelje je predsednik SAD obavio telefonski razgovor sa Putinom, koji je ocenjen kao „konstruktivan“.
Takođe, 18. februara u Saudijskoj Arabiji održani su prvi zvanični rusko-američki pregovori posle tri godine, na kojima su razmatrana pitanja vezana za rešavanje sukoba u Ukrajini, kao i moguća saradnja Moskve i Vašingtona u geopolitičkim krizama širom sveta.
Ovakav razvoj događaja zabrinjava američke saveznike u Evropi, posebno one koji zavise od američke vojne podrške. Lideri NATO-a i Evropske unije sa strahom prate kako se Tramp distancira od tradicionalnih saveznika i okreće se direktnim pregovorima sa Putinom.
Mnogi evropski lideri već su izrazili zabrinutost zbog mogućeg smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi, što bi moglo oslabiti poziciju NATO-a u regionu.
S druge strane, u geopolitičkoj areni ovakav potez može izazvati novi talas tenzija između SAD i Kine. Ako Tramp uspe da postigne dogovor sa Rusijom i smanji pritisak na Moskvu, to može značiti da će Vašington pojačati ekonomski, diplomatski i vojni pritisak na Peking.
Kineske vlasti već su najavile da neće tolerisati dodatne provokacije i da su spremne da odgovore na svaki potez koji ugrožava njihove interese.
Trampov zaokret u spoljnopolitičkoj strategiji predstavlja značajnu promenu u međunarodnim odnosima. Da li će se ovaj pristup pokazati kao pragmatično rešenje ili će doneti nove neizvesnosti – ostaje da se vidi.
Jedno je sigurno: Globalna ravnoteža moći ulazi u novu fazu, a SAD pod Trampovim vođstvom redefinišu svoju ulogu u svetu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
