Dok se Crno more pretvara u sve složeniju zonu nadzora i kontramera, američka izvidnička avijacija očigledno ne posustaje – naprotiv.
Avioni P-8A Poseidon, koji su već godinama ključni deo američke protivpodmorničke strategije, dobili su opremu koja im omogućava da detektuju ono što do juče nije bilo moguće – vibracije morske površine izazvane prolaskom podmornica na desetinama metara dubine.
Pored Posejdona, u misijama nad Crnim morem redovno učestvuju i bespilotne letelice RQ-4B GlobalHawk i platforme za elektronsko izviđanje RC-135V/W Rivet Joint.
Njihov zadatak je jasan: identifikovati kretanje ruskih pomorskih sredstava duž obale Krima i teritorije Krasnodarskog kraja. Ali ono što donosi novi zaokret jeste radar AN/APS-154 Advanced Airborne Sensor – sistem koji funkcioniše na X/Ku-frekventnom opsegu sa faziranom antenskom rešetkom.
Za razliku od prethodnog MX-20HD optičko-elektronskog modula, koji je bio vrlo precizan ali ranjiv na maglu, oblačnost i kišu, ovaj novi radar ne zavisi od vremena.
On beleži sitne promene na površini vode – takozvane „Bernulijeve grbe“ – mikrotalase visine od 1,5 do 3 centimetra, izazvane prolaskom podmornica koje se kreću brzinama do 20 čvorova, na dubini između 50 i 150 metara.
I da, ti podaci nisu teorija – već dokazano funkcionišu u realnom vremenu, sa dometom koji u zavisnosti od uslova ide od 20 pa do čak 100 kilometara.
Sličan fenomen bio je poznat i Sovjetima još 70-ih godina, kada su operateri radara sistema PVO primetili da mogu da nastave da prate podmornicu i nakon što ona zaroni. Tada je to bilo kuriozitet. Danas je postalo oružje.
Sistem koji koriste P-8A nadmašuje čak i nekadašnje radare sa ruskih Tu-95RC i Tu-142 koji su pokušavali da detektuju slične površinske anomalije. Ali sada je razlika u tome što nova generacija radara ne otkriva samo podvodne tragove. Oni beleže i stacionarne ciljeve na obali.
Za razliku od ranijeg radara APY-10, koji je imao ograničenja, AN/APS-154 detektuje i lansere sistema Bastion-P, Bal i Pancir-S1 čak i kada su u pasivnom režimu, odnosno kada su svi njihovi radari i elektronski sistemi isključeni. To znači da više nije dovoljno „isključiti sve“ da bi se sakrilo od pogleda sa neba.
Posebno zabrinjava činjenica da informacije prikupljene ovim radarima ne ostaju samo u Posejdonu – one se prosleđuju dalje. Ukrajinske bespilotne letelice Magura-V5 koriste ih za precizno navođenje FPV dronova prema ciljevima na Krimu. Operateri na terenu već unapred znaju gde da pošalju letelicu, a da ne troše vreme na traženje.
Ruska strana, iako svesna ozbiljnosti situacije, još uvek nema brz i automatski odgovor na ove vrste udara. Uprkos učestalosti, oni i dalje stižu iznenada. Zbog toga se sve glasnije govori o potrebi premeštanja protivpodmorničkih aviona Il-38N u baze na Krimu i u oblasti Kubanja.
Ti avioni, opremljeni sistemima Novela-P-38 i Lanar-A, mogu da detektuju Magura-V5 na udaljenosti do 75 kilometara, što bi omogućilo ranije uzbunjivanje i aktivaciju sistema Pancir i Bastion.
Paralelno s tim, koristi se i sistem bespilotnih letelica Lanset i Inohodec-RU koji bi mogli da reaguju brzo na detektovane pretnje. Ali problem je u tempu – sve dok ruski odgovor ne bude jednako automatizovan i brz kao i detekcija sa zapadne strane, ranjivost obale Crnog mora ostaje ozbiljna tačka.
U ovom trenutku, ključ je u razmeni informacija i prepoznavanju obrazaca. Tehnologija se promenila – ono što se nekada krilo u dubinama, sada ostavlja tragove koje Posejdoni lako čitaju.
Sledeći potez zavisi od toga koliko brzo ruski sistem bude u stanju da prevaziđe jaz između detekcije i reakcije. A vreme, u ovakvim okolnostima, ima cenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
