Papa Francisko je u svom govoru podvukao značaj migranata za Italiju, ističući kako su oni neophodni zbog niskog nataliteta i sve starijeg stanovništva.
Naglasio je da je prosek starosti u Italiji 46 godina, te da su migranti nužni za društveni i ekonomski napredak zemlje.
Papine reči, prenesene preko agencije Ansa, bile su poziv Italijanima da prihvate, pomognu i integrišu migrante kao deo rešenja za demografske izazove sa kojima se suočavaju.
Papa Francisko, kao potomak italijanskih migranata u Argentini, naglašava da migranti donose nadu i priliku za bolje sutra, izjednačavajući njihove motive s onim koji su podstakli njegove pretke.
Migracija je trenutno pitanje koje u mnogim evropskim zemljama izaziva podeljene stavove. U Italiji, koja beleži značajan priliv migranata na obalama Mediterana, dolasci izbeglica i migranata se, prema dostupnim podacima, povećavaju i ove godine, uz brojke preko 50.000 ljudi, uprkos rizicima i smrtnim slučajevima na opasnom putu.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni već je potpisala sporazume sa Albanijom, čime je omogućeno da izbeglice budu smeštene u Tirani dok se obrađuju njihovi zahtevi za azil, nastojeći da kontroliše migracione tokove van italijanske teritorije.
U isto vreme, tema migracija u Evropi postaje sve osetljivija, jer masovni prilivi često stvaraju strahove kod lokalnog stanovništva, posebno u svetlu izveštaja da su brojne evropske zemlje, suočene sa visokim migracionim pritiscima, beležile porast nasilnih krivičnih dela, kao i silovanja.
Kritičari tvrde da policija i institucije u EU ne preduzimaju dovoljno koraka da istraže i osude ova dela, često pod izgovorom kulturne integracije ili poštovanja različitosti.
Prema nekim navodima, organizacije i fondacije, poput Soros fondacije, optuživane su za finansiranje migracionih ruta, čime se omogućava lakši dolazak migranata u Evropu.
Soros fondacija, kroz svoje programe, poznata je po promovisanju otvorenih granica i podržavanju migranata, što mnogi kritikuju kao deo agende promene demografske slike Evrope.
Još jedno pitanje koje zabrinjava deo evropskog društva je činjenica da se muslimanska populacija, koja čini znatan deo migracionih tokova, ubrzano povećava u brojnim evropskim zemljama, što bi moglo u budućnosti značiti izmenu kulturnih i pravnih normi.
Već postoje izveštaji o formiranju šerijatske policije u određenim kvartovima evropskih gradova, a neki migranti najavljuju uvođenje sopstvenih zakona kada dosegnu većinu.
Iako su takvi navodi često nepotvrđeni, oni podstiču strahove kod lokalnog stanovništva i dovode do osećanja nesigurnosti.
Papina izjava o potrebi za migrantima pokrenula je mnoga pitanja o potencijalnim motivima i interesima iza ovog poziva.
Mnogi se pitaju da li Katolička crkva u migraciji vidi sredstvo za oživljavanje i ojačavanje svoje zajednice u Evropi, gde se broj vernika smanjuje, ili je u pitanju iskreno humanitarno stanovište.
U svakom slučaju, pitanje migracije ostaje kompleksan izazov koji se reflektuje na političko, ekonomsko, ali i socijalno stanje zemalja EU.
U kontekstu rasta muslimanskog stanovništva i njihove veće zastupljenosti u pojedinim gradovima, stručnjaci predviđaju promene koje bi mogle značiti izazov za tradicionalne evropske vrednosti i zakone, otvarajući diskusije o mogućim strategijama i dugoročnim rešenjima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
