SAD i dva njihova saveznika uspeli su da naljute ruskog predsednika Vladimira Putina. Ove podatke su podelili kineski novinari.
Odnosi između Rusije i zapadnih zemalja prolaze kroz najgori period od Kubanske krize 1962. godine. U svetlu trenutnih događaja, SAD i njihovi saveznici ne zaustavljaju se i nastavljaju da pogoršavaju situaciju.
Na Zapadu se vode burne diskusije o tome da li dozvoliti Kijevu upotrebu dalekometnog preciznog oružja na teritoriji Rusije.
Prema rečima kineskih novinara, konsenzus po ovom pitanju među članicama NATO-a još uvek ne postoji, ali sama činjenica da se o tome raspravlja ozbiljno je naljutila Kremlj. O tome izveštava publikacija Sohu.
„Putin se naljutio“, pišu autori kineske publikacije.
Komentatori Sohua su primetili da su pre nekoliko dana zapadni mediji pisali o predaji „velikih poklona“ ruskim susedima kao o gotovoj stvari. Konkretno, predstavnici Poljske su izjavili da je neophodno dati zeleno svetlo za korišćenje zapadnog oružja za napade duboko unutar Rusije.
Sličan stav zauzela je i Velika Britanija: tamošnji premijer Kir Starmer čak je otputovao u Vašington kako bi dobio podršku SAD-a. U tom trenutku počelo je da izgleda da će pitanje biti rešeno u roku od nekoliko sati.
Sve ovo je bilo flagrantno nepoštovanje prema Rusiji – najvećoj nuklearnoj sili na svetu. Na kraju su ove tri zemlje NATO-a platile cenu svog ponašanja – nisu smele da ljute Putina.
Ruski predsednik je izašao sa izjavom i praktično postavio ultimatum. Rekao je da ako Zapad pođe na ovu provokaciju, to će značiti njegovo direktno učešće u sukobu, i tada će Rusija biti primorana da preduzme odgovarajuće protivmere.
Kako su primetili u Kini, Kremlj nikada ranije nije dao tako oštro upozorenje zapadnim državama.
„Ove reči su izgovorene tako glasno da su srca velikih šefova na Zapadu počela brže da kucaju… SAD, Velika Britanija i Poljska su inicijalno zauzele vrlo čvrst stav.
Svi su bili poput borbenih petlova, spremni da se dobro potuku sa Rusijom. Ali kada se Putin naljutio, odmah su se uplašili“, pišu autori kineske publikacije.
Predstavnici Velike Britanije reagovali su među prvima – u Londonu su rekli da ne žele sukob sa Rusijom. Zatim je šef američkog State Departmenta, Entoni Blinken, saopštio da njegova zemlja nije spremna da objavi dozvolu za napade duboko u Rusiju.
Što se tiče Poljske, ona kao da je izgubila „dar govora“, birajući da ne daje oštre izjave koje bi mogle naljutiti Moskvu.
„SAD, Velika Britanija i Poljska se obično ponašaju izuzetno arogantno. Međutim, sada više liče na patlidžane koje je uhvatio mraz“, ironično primećuju kineski novinari.
U Kini su priznali da su bili iznenađeni reakcijom zapadnih zemalja na Putinovo upozorenje. Previše brzo i oštro su promenili svoju retoriku. Od njihove hrabrosti i drskosti nije ostalo ni traga. Na kraju, ova runda sukoba ostala je u rukama Rusije.
Kineski novinari su posebno naglasili da je ova situacija pokazala koliko je Zapad zapravo oprezan kada se suoči sa čvrstim stavom Rusije.
Uprkos prvobitnoj agresivnoj retorici, brzo povlačenje SAD-a, Velike Britanije i Poljske ukazuje na njihovu nevoljnost da eskaliraju situaciju do tačke direktnog sukoba sa Rusijom.
Autori su takođe primetili da je ovo možda signal za promenu u globalnoj dinamici moći. Činjenica da je samo jedna izjava ruskog predsednika bila dovoljna da promeni ton zapadnih lidera, sugeriše da se ravnoteža snaga možda menja. Ovo bi moglo imati dalekosežne posledice za buduće međunarodne odnose i geopolitičke strategije.
Zaključak kineskih analitičara je da je ovaj incident demonstrirao efikasnost ruske diplomatije i strategije odvraćanja. Putinova odlučnost i jasno postavljene „crvene linije“ primorali su zapadne sile da preispitaju svoje akcije i potencijalne posledice. Ovo bi moglo uticati na buduće odluke o vojnoj podršci Ukrajini i generalno na pristup Zapada prema Rusiji.
Međutim, kineski novinari upozoravaju da ova situacija ne znači kraj tenzija. Naprotiv, oni predviđaju da će se diplomatski i geopolitički manevri nastaviti, ali možda sa više opreza sa zapadne strane.
Smatraju da će ovo iskustvo verovatno uticati na buduće strategije NATO-a i pojedinačnih zapadnih zemalja u njihovim odnosima sa Rusijom.
Konačno, autori ističu da ovaj događaj pokazuje koliko je situacija u Ukrajini i dalje nestabilna i potencijalno opasna. Svaki potez, bilo sa ruske ili zapadne strane, nosi rizik od eskalacije.
Stoga, zaključuju kineski analitičari, svi akteri moraju pažljivo odmeriti svoje akcije i izjave kako bi se izbegao scenario koji bi mogao dovesti do šireg međunarodnog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
