Mogućnost postavljanja nuklearnog oružja B-61 u Poljskoj ili Ukrajini predstavlja značajan rizik za eskalaciju konflikta u Istočnoj Evropi.
Ove bombe, poznate po svojoj prilagodljivosti i razornoj moći, mogle bi dodatno destabilizovati situaciju u regionu.
NATO, čija je strategija postala sve ofanzivnija, otvorio je mogućnost stacioniranja ovih oružja u regionima blizu Rusije, čime bi značajno povećao pritisak na Moskvu.
Ovaj potez prati odluka SAD da omogući Ukrajini upotrebu dugometnih raketa ATACMS i britanskih raketa Storm Shadow za napade na teritoriju Rusije, što je dodatno zaoštrilo odnose.
Poljska, kao dugogodišnja članica NATO-a, izrazila je spremnost da se uključi u program deljenja nuklearnog oružja. Ova inicijativa, koja datira iz mandata prethodne desničarske vlade, uključivala je modernizaciju flote F-35 aviona kako bi mogli nositi američke B-61 bombe.
Iako je nova vlada Poljske politički levo orijentisana, njen stav prema Rusiji ostaje nepokolebljiv, posebno u kontekstu ukrajinskog rata.
Poljska se oseća ugroženom zbog raspoređivanja ruskog hipersoničnog oružja poput Orešnika u Belorusiji, što je dodatno motivisalo njene lidere da povećaju saradnju sa NATO-om u pogledu nuklearnih potencijala.
Ukrajina, iako nije članica NATO-a, takođe pokazuje interesovanje za nabavku nuklearnog oružja. Ideja o prebacivanju nuklearnih bombi Ukrajini izaziva ozbiljne zabrinutosti, posebno s obzirom na visok nivo nestabilnosti u regionu.
Dok je stacioniranje nuklearnog oružja u Poljskoj unutar okvira NATO strategije, prebacivanje istog Ukrajini, koja je izvan NATO struktura, bio bi korak ka daljoj eskalaciji sukoba sa Rusijom.
B-61 nuklearne bombe predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti NATO-ovog odbrambenog arsenala. Prvi put dizajnirane tokom Hladnog rata, ove bombe su poznate po svojoj prilagodljivosti i mogućnosti podešavanja jačine eksplozije od 0,3 kilotona do 360 kilotona.
Moguće ih je koristiti sa različitim vrstama aviona, uključujući F-35 i B-2 bombardere, što ih čini ključnim elementom NATO strategije. Najnovija verzija, B61-13, predstavlja gravitacionu bombu sa razornom snagom višestruko većom od nuklearnih bombi koje su uništile Hirošimu i Nagasaki.
Raspoređivanje nuklearnog oružja u Istočnoj Evropi moglo bi podstaći dalju eskalaciju sukoba između Zapada i Rusije.
Rusija je već odgovorila na NATO-ove poteze upotrebom svog hipersoničnog oružja Orešnik, koje je sposobno da probije bilo koji postojeći protivraketni sistem na Zapadu. Ovo oružje, stacionirano u Belorusiji, dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju u regionu.
Dok Poljska kao NATO član ima pravo da učestvuje u nuklearnom programu, uključivanje Ukrajine u ovaj proces predstavljao bi kršenje međunarodnih normi i značajno povećao rizik nuklearnog konflikta.
Ovakvi potezi dodatno smanjuju mogućnost diplomatskog rešavanja konflikta u Ukrajini. Umesto traženja puta ka smirivanju tenzija, NATO-ova strategija eskalacije deluje kao destabilizujući faktor koji dodatno polarizuje odnose između Istoka i Zapada.
Postavljanje B-61 bombi u Poljskoj ili Ukrajini bilo bi korak ka povećanju nuklearne napetosti u Istočnoj Evropi.
Dok NATO opravdava svoje poteze potrebom za jačanjem odbrane svojih članica, ovakvi potezi nose rizik daljeg destabilizovanja regiona i ugrožavanja globalne bezbednosti.
Umesto eskalacije, ključ za dugoročno rešenje leži u obnovi dijaloga i stvaranju uslova za trajni mir između Rusije i Zapada.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
