Američki Biro za ekonomske analize izvestio je da je rast BDP-a Sjedinjenih Država za četvrti kvartal iznosio 3,3 odsto na godišnjem nivou, bolje od procenjenih dva odsto i podigao rast za celu prošlu godinu na 2,5 odsto.
Što je veoma dobro – u teoriji, piše ekonomista Piter Sent Ondž, saradnik „Heritidž“ fondacije. U praksi, navodi on, tu postoji jedan problem – javni dug SAD. Koji će otplaćivati praunuci i čukununuci Amerikanaca.
Bruto domaći proizvod nije merilo bogatstva zemlje, već potrošnje – proizvodnje koja se prodaje. BDP „računa dolarsku vrednost naše proizvodnje, ali ne i stvarno poboljšanje u našim životima, pa čak ni u našem ekonomskom stanju“, citira Ondž američku kolumnistkinju Megan Makardl.
Mejnstrim mediji, koji su pozdravili i poslednji izveštaj Biroa za ekonomske enalize kao „spektakularan“, pretvaraju se da je BDP isto što i bogatstvo. A nije, bar ne kada je u pitanju državna potrošnja, naglašava ekonomista.
Kada privatne firme ili pojedinci proizvode više da bi prodali više – u tom slučaju, rast BDP-a znači da zemlja postaje sve bogatija. Zato što se proizvodi više stvari. Ali, piše Ondž, zapravo je suprotno kada je u pitanju državna potrošnja.
[adsenseyu1]
Zato što je posao vlade da uzima bogatstvo i „spali ga“. To znači da kada BDP raste od državne potrošnje, on nije odraz bogatstva. U najboljem slučaju meri rasipanje bogatstva, u najgorem uništavanje bogatstva.
Šta je sledeće?
Mediji će nastaviti da hvale vladine statističare i akademike i nastaviće da rastržu obične Amerikance zbog objavljivanja svojih računa za namirnice i hipoteke po društvenim mrežama, moleći se da će uspeti zadrže iluziju dovoljno dugo za sledeće izbore, zaključuje Ondž.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]