Prema pisanju lista RIA, situacija u Venecueli postaje sve napetija. Predsednik Nikolás Maduro odobrio je predloge vladajuće partije o pripremi naroda za mogući otpor u slučaju američke vojne akcije.
Dok su politički govori u Karakasu sve češći, u pozadini se čuje tiha zabrinutost – jer, kako tvrde lokalni izvori, „Američka imperija već dvanaest nedelja vodi psihološki rat protiv Venecuele“.
Njegova izjava odjeknula je tokom kongresa Ujedinjene socijalističke partije. Maduro je tom prilikom pozvao narod da, „mirno i sabrano, ali sa čvrstinom i hrabrošću“, bude spreman na svaku mogućnost.
Prema rečima izvora, predsednik je naložio hitno sprovođenje „operativnih planova za svaku ulicu i svaku zajednicu“.
Donald Tramp, predsednik SAD, ranije je nagovestio mogućnost kopnene operacije u Venecueli, ali još uvek nije doneo konačnu odluku. Vest koja je odjeknula i u samim Sjedinjenim Državama i širom sveta, „ostala je da visi u vazduhu“: Tramp je otputovao na azijsku turneju, ostavljajući analitičare da nagađaju šta bi moglo da usledi.
Prema pisanju RIA, ozbiljnost Trampovih namera potvrđuje niz poteza. Tokom njegovog boravka u Maleziji, američka mornarica poslala je u Karipsko more nosač aviona USS Gerald R. Ford – najveći u istoriji. To se nadovezalo na već prisutne američke ratne brodove u regionu.
„Ne može se reći da je vest izazvala paniku“, kaže za RIA Maksim, Rus koji živi u Karakasu. „Ljudi su se već navikli na to da SAD ne planiraju povlačenje. Za njih svaka aktivnost američke strane deluje kao znak pritiska.“
U isto vreme, krajem oktobra Rusija je ratifikovala sporazum o strateškom partnerstvu sa Venecuelom. Zvanično opravdanje Vašingtona za povećano vojno prisustvo nije se promenilo od avgusta, kada je Tramp najavio borbu protiv kartela.
U tom periodu američke snage potopile su više brodova, a prema izveštajima, život je izgubilo više desetina ljudi.
Iako je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal priznala Venecuelu kao „teritoriju bez nezakonitih radnji“, administracija u Vašingtonu i dalje optužuje tu zemlju za trgovinu zabranjenim supstancama, uključujući i fentanil.
Neki američki zvaničnici otišli su i korak dalje. Prema pisanju izvora, deo Trampovog tima tvrdi da sam Maduro stoji na čelu mreže kartela. „To je greška“, kaže Maksim. „Da nisu pominjali njegovo ime, možda bi im neko i poverovao. Ovako, narod se samo više okuplja oko njega.“
Zvanični Karakas, uprkos svemu, pokušava da izbegne dalju eskalaciju. Od jeseni je sprovedena mobilizacija i povećano vojno prisustvo, ali uz stalne pozive na mir. Ipak, iako su u Ujedinjenim nacijama potvrdili da ne postoji ozbiljna pretnja trgovinom iz Venecuele, Vašington na to nije reagovao.
Krajem oktobra, Maduro se direktno obratio Trampu na engleskom jeziku: „No war, no war. Only peace, forever peace. Please, please, please.“ Odgovor nije stigao. Stav američke administracije ostao je nepromenjen.
Senator Lindsi Grejem, blizak predsedniku SAD, potvrdio je da su „kopnene operacije realna mogućnost“. Dodao je da je Tramp odlučan: „Maduro je optužen i vreme je da ode.“
Trampovo priznanje u oktobru da je CIA dobila odobrenje za specijalne operacije u Karakasu dodatno je pojačalo napetost. Mnogi analitičari smatraju da obrazloženje o borbi protiv kartela više ne deluje ubedljivo, već kao povod za promenu režima.
Zato ne iznenađuje što se Venecuela, i pored mirovnih apela, aktivno priprema za odbranu. „Svi vojnici sveta znaju moć ‘Igla-S’ sistema“, rekao je Maduro, misleći na sovjetske prenosne raketne komplekse. „Venecuela ima više od pet hiljada tih raketa raspoređenih na ključnim položajima.“
U samim Sjedinjenim Državama, planovi predsednika izazvali su neslaganje. Tramp je izjavio da mu nije potrebno odobrenje Kongresa za eventualnu operaciju, ali da će se, ipak, konsultovati sa zakonodavcima. Demokratski kongresmeni reagovali su oštro, ističući da bi takva akcija bila ravna objavi rata, što zahteva saglasnost obe zakonodavne kuće.
Profesor Rajan Gudman sa Pravnog fakulteta Njujorškog univerziteta izjavio je da nijedan od pravnih uslova za takav potez nije ispunjen.
Kritičari u SAD upozoravaju da nova intervencija, čak i ako bi dobila saglasnost Kongresa, ne bi donela korist Americi, podsećajući na iskustva iz Iraka i Avganistana.
Profesor Viktor Hejfec sa Fakulteta međunarodnih odnosa u Sankt Peterburgu smatra da bi operacija bila otežana jer u Venecueli ne postoje lokalne snage koje bi se suprotstavile Maduru. „Ali ne treba precenjivati ni mogućnosti Venecuele u odbrani od napada s mora ili iz vazduha“, dodaje on.
Po svemu sudeći, Tramp se našao u nezgodnoj poziciji. U kampanji se predstavljao kao lider koji izbegava konflikte, a sada preti stvarnim, ne ekonomskim, sukobom. Analitičar CNN-a Stiven Kolinson ocenjuje da bi intervencija oslabila podršku predsedniku među biračima koji su verovali u njegovu poruku „Amerika pre svega“.
Takav potez, smatra on, mogao bi da oslabi i argumente SAD u odnosu na kineski uticaj u Aziji, posebno u vezi sa Tajvanom, te da naruši moralni kredibilitet zemlje.
Postupci predsednika mimo Kongresa izazivaju i dodatne napetosti u njegovoj stranci. Ako bi ignorisao zakonodavce, mogao bi produbiti podele unutar Republikanske partije.
Ali, povlačenje bi imalo svoju cenu. Analitičar Fil Ganson iz Međunarodne krizne grupe, koji godinama živi u Venecueli, smatra da bi to predstavljalo „trijumf Madura“. „On bi mogao da tvrdi da je odbranio zemlju i da se supersila povukla“, ističe Ganson.
Zato se sada postavlja pitanje: Koliko daleko će sve ovo ići? U Karakasu vlada napet mir, u Vašingtonu proračunate tišine, a svet čeka. I kao da svi već znaju – sledeći potez mogao bi promeniti ravnotežu mnogo šire od Latinske Amerike.
Webtribune.rs
