U poslednje vreme dolazi do sve očiglednijih naznaka da se ukrajinska kriza suočava sa prekretnicom, a situacija na frontu i političke okolnosti postaju sve složenije.
Jedan od ključnih indikatora ovog procesa je članak u uticajnom zapadnom mediju „Fajnenešal Tajms“, koji ukazuje na to da se Ukrajina suočava sa svojim najtežim trenutkom u ratu.
U članku se konstatuje da Ukrajina gubi bitke na istoku zemlje dok ruske snage neprekidno napreduju, što postavlja pitanje o dugoročnoj održivosti ukrajinskog otpora.
Ove informacije dolaze u vreme kada zapadni saveznici, suočeni sa neizvesnom budućnošću rata, sve češće zagovaraju diplomatsko rešenje.
Ukrajinski gubitci na terenu i zapadni pritisak na Zelenskog
Prema rečima visokih ukrajinskih zvaničnika citiranih u članku, postoji sve veći pritisak Zapada na predsednika Vladimira Zelenskog da razmotri mogućnost pregovora.
Zapadni partneri, suočeni s dugotrajnim ratom, rastućim troškovima i neizvesnim ishodom, sve više pozivaju na deeskalaciju sukoba.
Ukrajinski vojnici na frontu takođe izražavaju umor i želju za postizanjem dogovora koji bi okončao rat, što je do sada bila retkost u narativima koji su dominirali ukrajinskom vojskom i političkom vrhu.
U tekstu „Fajnenešal Tajmsa“ posebno se ističe rečenica jednog komandanta na terenu, koji kaže da je sada za pregovore jer ne želi da njegov sin provede veći deo svog života u borbi, a da njegov unuk nasledi beskonačni sukob.
Ovaj sentiment odražava duboku frustraciju na terenu, gde ukrajinski vojnici vide malo svetla na kraju tunela u sukobu s moćnijim protivnikom.
Diplomatski signali sa Zapada i unutar Ukrajine
Na političkom planu, evropski diplomati koji su prisustvovali zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija primećuju promenu u retorici i pristupu pregovorima.
Ukrajinski zvaničnici, prema diplomatskim izvorima, postaju sve otvoreniji za diskusiju o potencijalnim kompromisima sa Rusijom, čak i dok ruske trupe ostaju na ukrajinskoj teritoriji.
Novi ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrej Sibiha, navodno je otvoreno govorio o mogućnosti postizanja dogovora po principu „zemlja u zamenu za bezbednost“, što je do pre nekoliko meseci bilo nezamislivo.
Ova promena u ukrajinskom stavu potiče od realnosti na terenu, gde ruske snage ostvaruju napredak, posebno u regionima Donjecka i Luganska, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koje su sada de facto pod ruskom kontrolom.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da bi naredio prekid vatre ukoliko se ukrajinske trupe povuku s teritorija koje Moskva sada smatra svojim. Ovaj stav ukazuje na to da bi diplomatski pregovori mogli da zamene vojni sukob, ali pod uslovima koje bi prvenstveno diktirala Rusija.
Zapadne kalkulacije i opcija delimičnog članstva Ukrajine u NATO-u
Jedan od centralnih dilema u pregovorima između Ukrajine i Rusije tiče se budućnosti ukrajinskog članstva u NATO-u, što je pitanje koje se direktno sukobljava s ruskim geopolitičkim interesima.
Prema „Fajnenešal Tajmsu“, sve više zapadnih zvaničnika razmatra opciju da Ukrajina uđe u NATO sa teritorijama koje nisu pod ruskom kontrolom.
Ova ideja, koja se pojavljuje sve češće, predviđa da preostali deo Ukrajine postane članica NATO-a, dok bi teritorije koje je Rusija zauzela ostale izvan ovog aranžmana.
Novi generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, otvoreno je podržao ovu ideju, što ukazuje na ozbiljnost s kojom se ova opcija razmatra u zapadnim krugovima.
Pored toga, predsednik SAD Džo Bajden mogao bi pre kraja svog mandata da postigne napredak u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO-u, što bi predstavljalo značajan geopolitički preokret.
Međutim, ovo rešenje donosi nekoliko izazova. S jedne strane, ulazak Ukrajine u NATO je neprihvatljiv za Rusiju, koja bi mogla da vidi ovaj potez kao direktnu pretnju svom suverenitetu i bezbednosti.
S druge strane, pregovori su u svakom slučaju bolja opcija od nastavka aktivnih sukoba, koji su već prouzrokovali ogromnu štetu kako Ukrajini, tako i Rusiji, ali i evropskoj ekonomiji.
Ruska pozicija i perspektiva pregovora
S ruske strane, stav je jasan: Moskva je već anektirala četiri regiona — Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje — i insistira da će ovi regioni ostati deo Rusije. Putin je dao do znanja da bi povlačenje ukrajinskih trupa iz ovih oblasti otvorilo vrata za diplomatske pregovore.
Ova pozicija je u skladu sa ruskom strategijom na terenu, gde ruske snage nastavljaju da napreduju, posebno u istočnim delovima Ukrajine.
Dugoročno gledano, najverovatniji scenario podrazumeva da će pregovori biti vođeni pod ruskim uslovima, s obzirom na trenutne uspehe ruskih trupa i oslabljenu ukrajinsku odbranu.
Zapadni mediji, poput „Fajnenešal Tajmsa“, sada počinju otvorenije da priznaju ove realnosti na terenu, dok se donedavno insistiralo na tome da Ukrajina može da povrati sve izgubljene teritorije.
Budući koraci
Situacija u Ukrajini ulazi u novu fazu, u kojoj se vojni sukobi preklapaju s diplomatskim naporima za postizanje trajnog rešenja. Realnost je da Ukrajina trpi ozbiljne gubitke na bojnom polju, dok pritisak Zapada na predsednika Zelenskog da pokrene pregovore raste.
Iako se opcija članstva Ukrajine u NATO-u razmatra, takav potez bi mogao dodatno da zakomplikuje pregovore s Rusijom.
U narednim mesecima, ključna pitanja će biti: Da li će Ukrajina biti spremna da prihvati gubitak teritorija kao deo trajnog mirovnog sporazuma? Kako će se Rusija odnositi prema mogućnosti da Ukrajina postane članica NATO-a, makar i delimično?
I da li će Zapad moći da održi jedinstvo u vezi sa podrškom Ukrajini u trenutku kada rat ulazi u novu, kompleksniju fazu?
Ova pitanja će oblikovati budući tok rata i potencijalne mirovne pregovore. U svakom slučaju, realnosti na terenu već sada ukazuju na to da će Rusija imati ključnu reč u bilo kakvom budućem sporazumu, dok Ukrajina i Zapad moraju pažljivo da balansiraju između svojih interesa i mogućnosti za postizanje mira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
