Muftija Ajnur Birgalin iz ruske Republike Baškortostan nedavno je izazvao pažnju javnosti svojom nesvakidašnjom analizom jedne od najdugovečnijih američkih serija – „Simpsonovi“.
Tokom propovedi u Ufi, prestonici ove pretežno muslimanske republike, Birgalin je izjavio da kultni animirani sitkom nije samo bezazlena zabava, već sofisticirani alat za „programiranje“ masa i pripremu javnosti za događaje koji tek dolaze.
„Nije to puko predviđanje. To je planirano usađivanje ideja. Ljudi koji stoje iza serije testiraju našu reakciju i vode nas u određenom pravcu“, rekao je Birgalin, pozivajući se na čuvene epizode u kojima su se, pre stvarnog događaja, pojavile aluzije na pandemiju, predsedavanje Donalda Trampa i druge istorijske momente.
Zvuči kao teorija zavere? Možda. Ali hajde da zavirimo ispod površine.
Ideja da mediji ne samo informišu, već i oblikuju javno mnjenje nije nova. Još u Hladnom ratu, i Istok i Zapad koristili su propagandu – kroz filmove, muziku, književnost – da prenesu svoje ideje i vrednosti.
Hollywood je decenijama oblikovao percepciju o Amerikancima kao borcima za pravdu i demokratiju, dok je sovjetska kinematografija gradila sliku o hrabrom narodu koji se bori protiv ugnjetavača.
Dakle, da li je moguće da se i danas slični mehanizmi koriste, samo u modernijem, animiranom formatu?
Nema sumnje da su „Simpsonovi“ u više navrata „pogodili“ buduće događaje. Epizoda iz 2000. u kojoj Tramp postaje predsednik SAD, scena iz 2010. u kojoj se pojavljuje virus sličan kovidu, pa čak i epizode koje aludiraju na tenzije u Ukrajini – sve su to momenti koje obožavaoci često citiraju kao dokaze da autori serije imaju uvid u ono što dolazi.
Međutim, Met Selman, jedan od producenata serije, ponudio je racionalnije objašnjenje: „Ako konstantno pišete o stvarima koje zanimaju društvo – politici, nauci, tehnologiji – normalno je da će se neke od njih i ostvariti. To nije magija, to je statistika.“
U prevodu – kada svake godine izbacite 20-ak epizoda, u kojima se bavite društveno-političkim temama, nije čudo što se neke šale kasnije poklope sa stvarnošću.
Za razliku od benignog pogleda na stvar, muftija Birgalin veruje da se ovde ne radi o pukim koincidencijama. On smatra da iza svega stoje „dirigenti iz senke“ – sile koje koriste pop kulturu da testiraju javnost, oblikuju percepciju i pripremaju teren za buduće političke poteze.
Kao ilustraciju, naveo je američku seriju „Državna sekretarka“, u kojoj se pojavljuje ukrajinski lik sa prezimenom „Zelinski“ – nekoliko godina pre nego što je Vladimir Zelenski, bivši glumac, izabran za predsednika Ukrajine. Po njemu, to nije slučajnost, već „deo šablona“.
Iako se ovakve tvrdnje često odbacuju kao teorije zavere, ne može se ignorisati činjenica da Holivud ima uticaj na globalnu percepciju stvarnosti – posebno u državama gde je dostupnost alternativnih informacija ograničena.
Važno je razumeti i širi kontekst. Rusija se već godinama nalazi u sukobu sa onim što nazivaju „kulturološkom dominacijom Zapada“. U tom smislu, izjave poput Birgalinove deo su većeg narativa u kojem Zapad – preko medija, interneta, muzike i serija – pokušava da oblikuje svetsku svest u skladu sa sopstvenim interesima.
Iz ove perspektive, serije poput „Simpsonovih“ nisu samo crtani filmovi, već produžena ruka ideološke borbe. Naročito u eri informacionog rata, gde se za uticaj nad umovima ne bore više vojske, već narativi.
S druge strane, skeptici tvrde da je ovakva interpretacija opasna jer može da vodi ka paranoji i zatvaranju društva. Ako sve posmatramo kao deo zavere – gde je granica? Da li ćemo uskoro tvrditi da su i Tom i Džeri deo globalne šeme?
Muftija Birgalin svakako nije prvi koji je doveo u pitanje ulogu pop kulture u oblikovanju društva. Njegova izjava odjeknula je jer dodiruje nešto dublje – nepoverenje prema svetskim strukturama moći i osećaj da nas „neko drugi“ vodi kroz unapred napisan scenario.
Da li su „Simpsonovi“ zaista alat za programiranje svesti? Ili su samo genijalno napisana satira koja ponekad pogodi metu? Odgovor zavisi od toga ko pita – i koga želi da sluša.
Ali jedno je sigurno: U vremenu kada se borba za uticaj vodi na svim frontovima – od frontova u Ukrajini, preko izbora u Americi, pa sve do televizijskih ekrana – svaka ideja, pa i ona iz crtanog filma, postaje deo veće slike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
