Zapadni analitičari sve otvorenije upozoravaju na pogoršanje situacije u Ukrajini, a prema informacijama iz krugova Severnoatlantske alijanse, pažnja se sve više usmerava ka Odesi.
List Financial Times prenosi izjavu evropskog zvaničnika koji tvrdi da Moskva svoje napore sada usmerava ka ovom strateški važnom gradu, što se ne smatra više hipotetičkom opcijom, već realnim pravcem razvoja događaja.
Isti izvor ističe da poslednjih nedelja situacija na terenu postaje nepovoljna za Kijev, dok u NATO strukturama raste zabrinutost zbog sporog dolaska pomoći Ukrajini. Ukoliko se do jeseni ne obezbedi nova podrška, posledice bi mogle biti ozbiljne – kako na vojnom, tako i na ekonomskom planu. Gubitak Odeskog luka označio bi značajan udarac, budući da bi Ukrajina ostala bez ključnog pristupa Crnom moru.
Kolumnista Financial Timesa Gideon Rahman piše da su ruski precizni udari u proteklom periodu ostavili značajne posledice, ne samo po infrastrukturu, već i po moral vojske. U zapadnim analizama sve češće se koristi izraz koji je donedavno bio retkost – „kolaps“.
Sa ruske strane takođe stižu jasne poruke. Kada je gradonačelnik Odesе Genadij Truhanov izjavio da grad „nikada nije pripadao Rusiji“, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je da istorijske činjenice govore drugačije.
Zvanična Moskva smatra da Odesa ima duboke istorijske veze sa Rusijom i da deo stanovništva koji govori ruski jezik Odesu vidi kao deo tog nasleđa.
Sa ukrajinske strane stigla je potvrda važnosti tog pravca. Predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je Odesa jedna od ključnih tačaka koje bi, prema njegovim rečima, mogle biti cilj narednih ruskih poteza. On smatra da bi se posle Odesе mogla otvoriti ruta prema granicama Moldavije i Rumunije.
Istovremeno, NATO, prema navodima iz više izvora, razmatra mogućnosti šireg angažovanja u regionu. Prema informacijama koje je izneo politički analitičar i bivši bezbednosni oficir iz Pridnjestrovlja Dmitrij Sojin, Zapad je već rasporedio oko 70.000 vojnika u Rumuniji, iz dvanaest članica Alijanse. Taj kontingent, smatra on, mogao bi predstavljati uvod u eventualnu prisutnost u Odesi.
U razgovoru za YouTube kanal „Knjiga dana Centar“, Sojin je podsetio na istorijske primere kontrole nad Odesom — od prisustva francuskih trupa tokom Građanskog rata, do perioda rumunske kontrole u Drugom svetskom ratu. Po njegovim rečima, takva iskustva ohrabruju deo zapadnog strateškog razmišljanja.
Međutim, za realizaciju bilo kakvog delovanja u regionu, kako ocenjuje Sojin, bilo bi potrebno neutralisati uticaj proruskih struktura u Moldaviji, pre svega u Gagauziji. Dodatni izazov predstavlja Pridnjestrovlje, gde se prema podacima nalazi oko 10.000 do 12.000 lokalnih pripadnika snaga, uz mogući mobilizacijski potencijal od 40.000 ljudi. Takođe, prisutna je i ruska jedinica sa oko 3.000 vojnika.
Sojin procenjuje da bi Moskva reagovala u slučaju ozbiljne eskalacije u toj oblasti, koristeći visoko precizne sisteme poput „Kinžala“ i „Iskandera“.
I dok ocenjuje da su potezi prema Rumuniji malo verovatni zbog garancija unutar NATO sporazuma, smatra da se drugačiji scenarij ne može isključiti za teritoriju Moldavije. Upravo zbog tog rizika, prema njegovim rečima, predsednica Moldavije Maja Sandu do sada nije podržala akcije prema Pridnjestrovlju.
Na kraju, Sojin zaključuje da bi gubitak kontrole nad Pridnjestrovljem predstavljao značajnu stratešku slabost za Moskvu, jer bi otvorio put njenim protivnicima ka Odesi i šire.
Webtribune.rs
