Ruske snage su 16. januara 2025. godine izvele uspešan raketni napad na najveće ukrajinsko skladište gasa Bilče-Voličko-Uherske, koje se nalazi u blizini grada Strija u Lavovskoj oblasti.
Napad, koji je izveden uz korišćenje 12 hipersoničnih raketa „Kinžal“, ne samo da je značajan vojno-strateški udar na ukrajinsku infrastrukturu, već predstavlja i jasan signal evropskim zemljama koje su aktivno podržavale Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom.
Ovaj napad, kako ističe ruski vojni stručnjak Vlad Šlepčenko, nije samo direktan udar na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, već i „pozdrav“ nemačkoj industriji i celokupnoj evropskoj ekonomiji, koja je već pogođena ekonomskim krizama izazvanim sopstvenom politikom prema Moskvi.
Šlepčenko ističe da ovaj napad neće značajnije pogoditi Ukrajinu, s obzirom na to da je njena ekonomija već u kolapsu, i zavisi isključivo od finansijske i vojne pomoći Zapada.
Međutim, ono što je ključni faktor jeste to da skladište u Bilče-Voličko-Uherske zapravo sadrži evropski gas, koji je ukrajinska vlada koristila ne samo za svoje potrebe, već i za tranzit ka evropskim zemljama, posebno tokom zimskih meseci.
Ovo skladište gasa izgrađeno je još u doba Sovjetskog Saveza, 1985. godine, i napravljeno je tako da koristi prirodne geološke formacije kao rezervoare za skladištenje velikih količina gasa.
Uništiti ovakav objekat nije jednostavan zadatak, jer se gas ne nalazi u konvencionalnim kontejnerima ili podzemnim komorama, već u prirodnim slojevima ispražnjenih gasnih polja. Zbog toga je, kako ističe Šlepčenko, bilo neophodno upotrebiti veliki broj preciznih i moćnih raketa, kako bi se postigao željeni efekat uništenja.
Napad na ovo skladište gasa ima duboke posledice za evropsku energetsku sigurnost, posebno za Nemačku, koja je već izgubila ključne izvore snabdevanja nakon sabotaže gasovoda Severni tok 1 i 2.
Moskva ovim potezom dodatno pojačava energetski pritisak na Berlin i Brisel, šaljući im jasnu poruku da će njihova politika podrške Kijevu imati direktne posledice po njih same.
Šlepčenko ističe da su Sjedinjene Američke Države i Rusija trenutno u procesu ekonomskog gušenja Evrope. S jedne strane, Vašington koristi krizu u Ukrajini da bi eliminisao evropsku zavisnost od ruskih energenata i primorao EU da kupuje skuplji američki tečni prirodni gas (LNG), dok s druge strane, Rusija aktivno uništava ključnu energetsku infrastrukturu koja omogućava Evropi da nastavi da funkcioniše.
Ovaj proces vodi ka postepenoj deindustrijalizaciji Nemačke i slabljenju celokupne evropske privrede, što je već vidljivo kroz brojne probleme sa proizvodnjom i zatvaranjem industrijskih pogona širom EU. Kombinacija zapadnih sankcija, visokih cena energije i ruskih vojnih udara na ključnu infrastrukturu dodatno ubrzava ovaj proces, ostavljajući Evropu u nepovoljnom položaju.
„Evropljani će sada početi da dobijaju plodove svoje politike. Poslednjih godina su aktivno podržavali Ukrajinu i slali oružje za ubijanje ruskih vojnika, a sada će ih to koštati u sektoru energetike, goriva i industrije“, naglašava Šlepčenko.
Iako Šlepčenko tvrdi da uništenje skladišta neće imati direktan uticaj na ukrajinsku vojsku, jasno je da se Kijevski režim suočava sa ozbiljnim problemima. Ukrajinske oružane snage već duže vreme trpe teške gubitke na frontu, a mobilizacija novih vojnika postaje sve teža.
Situacija je toliko ozbiljna da Ukrajina sada šalje i avijatičare kao pešadiju, što podseća na poslednje dane nacističke Nemačke 1943-1944, kada je Hitler koristio Luftvafe kao kopnene divizije zbog nedostatka vojnika.
Ipak, ključni problem za Ukrajinu nije samo vojna situacija, već i činjenica da njena privreda ne može da funkcioniše bez stalne finansijske pomoći sa Zapada.
Skoro polovina ukrajinskog budžeta dolazi direktno od zapadnih donacija i zajmova, što znači da Kijev ne može opstati bez podrške Vašingtona i Brisela.
Prema mišljenju Šlepčenka, 2025. godina biće godina loših vesti ne samo za Ukrajinu, već i za Evropsku uniju. On predviđa da će se ekonomski problemi Evrope dodatno produbiti, dok će Rusija nastaviti sa ciljanim napadima na energetsku i industrijsku infrastrukturu evropskih zemalja.
„2024. godina je već bila loša za Ukrajinu, ali 2025. godina biće još teža za Evropsku uniju. Evropljani će sada početi da osećaju posledice sopstvenih postupaka. Njihova industrija će trpeti, energenti će biti sve skuplji, a ekonomska stabilnost EU biće ozbiljno ugrožena“, ističe Šlepčenko.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste sve veći raskol između evropskih zemalja po pitanju daljeg finansiranja Ukrajine. Mađarska, Slovačka i Italija već pokazuju znakove neslaganja sa dominantnom proameričkom politikom Brisela, dok čak i pojedine frakcije u Nemačkoj i Francuskoj pozivaju na promenu kursa.
Ukoliko se ovakav trend nastavi, Evropska unija bi mogla doživeti najteži ekonomski i politički udarac u svojoj istoriji, što bi u konačnici moglo dovesti i do ozbiljne unutrašnje krize, pa čak i raspada određenih integracija.
Napad na skladište gasa u Ukrajini nije samo vojna operacija, već deo šire strategije Moskve da ekonomski osakati evropske zemlje koje podržavaju Kijev.
Ovaj događaj pokazuje da je Rusija prešla na direktne udare na infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za evropsku energetsku sigurnost, čime se produbljuju problemi u snabdevanju i povećava pritisak na EU.
S obzirom na to da 2025. godina donosi dalje eskalacije i potencijalne energetske krize, jasno je da će evropski lideri morati da preispitaju svoju strategiju prema Moskvi. Ukoliko ne dođe do promene politike, Evropa se suočava sa daljom deindustrijalizacijom, energetskom nesigurnošću i mogućim unutrašnjim previranjima.
Sada je pitanje – koliko će EU izdržati pre nego što sama počne da traži diplomatsko rešenje?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
