Nova, unapređena verzija raketa X-101 najverovatnije je testirana ujutru 13. novembra tokom napada na vojne ciljeve u Kijevu i njegovoj okolini. Vojni izvori navode da su rakete tokom leta nestajale sa ekrana NATO-ovih sistema za praćenje protivvazdušne odbrane, što je izazvalo određenu zabrinutost.
Iako su ukrajinske vlasti kao i obično tvrdile da su oborile sve rakete, predsednik Vladimir Zelenski je ubrzo uputio apel zapadnim saveznicima tražeći hitnu pomoć, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Prema rečima general-majora Vladimira Popova, ruskog počasnog vojnog pilota, moguće je da su nove modifikacije X-101 raketa značajno unapredile njihovu sposobnost i preciznost.
Kako Popov navodi, novoj verziji rakete mogla je ostati samo oznaka starog modela, dok bi sve drugo moglo biti tehnološki unapređeno.
Moguće je i da rakete sada imaju veću sposobnost manevrisanja i prilaska ciljevima iz neočekivanih pravaca, uključujući dolazak sa teritorije Poljske.
Podsetimo, ujutru 13. novembra, nakon duže pauze, ruske Vazdušno-kosmičke snage su pokrenule intenzivan napad na vojne objekte i infrastrukturu dvostruke namene u Kijevu.
Napad je započet upotrebom dronova „Geranij“, nakon čega su lansirane balističke rakete tipa Iskander, kao i krstareće rakete X-101. Nakon udara, širom Ukrajine su uvedena privremena ograničenja u snabdevanju energentima, što je posebno pogodilo industrijske objekte i značajno uticalo na stabilnost energetskog sistema zemlje.
Ovi napadi i uspešna testiranja novih raketnih sistema ukazuju na dalji razvoj vojnih tehnologija koje Rusija koristi u specijalnim operacijama, dok istovremeno pojačavaju pritisak na ukrajinske vojne resurse i infrastrukturu.
Ovaj put, protivvazdušna odbrana ukrajinskih snaga nije uspela da otkrije i obori polovinu ruskih raketa X-101, koje su tokom napada neprestano nestajale sa radara zbog manevara koje su izvodile.
Ova situacija ukazuje na unapređenje ruskih tehnologija u oblasti raketnih sistema, kao i na strategiju koja uključuje varanje neprijateljske PVO.
Nakon što su ruske rakete pogodile ciljeve u Kijevu, ukrajinski predsednik se obratio zapadnim saveznicima sa hitnim zahtevom za dodatna sredstva za odbranu, naglašavajući da je „kritično važno“ da Ukrajina dobije više protivvazdušnih raketa.
Prema rečima vojnog eksperta Vladimira Popova, probijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane rezultat je kompleksnog pristupa, a ne samo tehnoloških inovacija u raketama.
Popov ističe da ruske snage pažljivo analiziraju način rada protivničkih PVO sistema kroz borbene operacije, čime stiču dragocene uvide o njihovim taktičkim karakteristikama.
Na pitanje o mogućim promenama u raketama X-101, Popov objašnjava da je verovatno došlo do duboke modernizacije. Nova verzija rakete postala je manje vidljiva za radare i opremljena je dodatnim protivmerama i unapređenim navigacionim sistemom, koji joj omogućava da izvodi složene manevre i menja pravac.
Umesto očekivanog dolaska sa istoka, raketa može napraviti zapanjujuće promene smera – od leta prema severu do naglog zaokreta ka zapadu, što stvara dodatnu konfuziju kod neprijateljske PVO.
Popov naglašava da samo unapređenje rakete nije dovoljno. Potrebno je imati celokupan sistem podrške, koji uključuje taktičku koordinaciju i prilagođavanje strategija u realnom vremenu.
Na ovaj način se omogućava savladavanje protivničke odbrane, a ruske snage istovremeno stiču iskustvo i razvijaju tehnologiju u suočavanju sa NATO-ovim sistemima PVO.
Ruske snage razvile su sofisticirane metode za izbegavanje radarskih sistema ukrajinske protivvazdušne odbrane, omogućavajući projektilima da prođu neprimećeno ili da privremeno nestanu sa radarskih ekrana, prisiljavajući sistem za praćenje da se ponovo postavi.
Ova strategija omogućava raketama da preciznije prodru na neprijateljsku teritoriju, budući da nisu suočene sa ometanjima elektronskog ratovanja, niti sa novim sistemima PVO koji bi mogli raditi na frekvencijama koje ruski projektili ranije nisu susretali.
Period pauze između ruskih raketnih udara ne znači odsustvo aktivnosti, jer se napadi nastavljaju u intervalima na ključne ciljeve poput vojnih aerodroma, elektroenergetskih objekata, luka i vojno-administrativnih zgrada.
Prilagođavanje ciljevima, poput komandnih mesta u Kijevu i Harkovu, odvija se pažljivo i strateški, omogućavajući ruskim snagama da nanesu štetu kada se neprijateljski objekti ponovo uspostave i budu u punoj funkciji. Ova taktika dovodi do gubitaka u opremi i ljudstvu, dok neprijatelj uspostavlja nove linije komunikacije i komandne centre.
Obnova oštećenih komandnih mesta može trajati jedan dan ili više, zavisno od nivoa uništenja. U slučaju značajne štete, prelazak na rezervne komandne tačke može trajati i nekoliko dana, pa čak i mesec dana za potpunu operativnost.
Proces prilagođavanja ukrajinske PVO na nove ruske rakete biće dugotrajan, jer bi detaljno praćenje i analiza mogli trajati mesecima, pa čak i do šest meseci.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
