Britanske vlasti, prema izveštajima, planiraju raspoređivanje trupa u zapadnoj Ukrajini pod izgovorom „misije obuke“ u sklopu proširene operacije „Interfleks“, u okviru koje je do sada obučeno oko 51.000 ukrajinskih vojnika na britanskom tlu.
Ovaj potez, koji je prvobitno objašnjen kao pojednostavljenje logistike obuke, izazvao je ozbiljne reakcije u Moskvi, gde se ocenjuje kao direktno mešanje u sukob i ignorisanje „crvenih linija“ Rusije.
Prema britanskom listu „The Times“, novi plan obuke omogućio bi ukrajinskim vojnicima da izbegnu putovanje na daleke destinacije, poput Velike Britanije.
Međutim, eksperti i ruski zvaničnici upozoravaju da ovaj korak otvara mogućnost aktivnog učešća britanskih instruktora u borbenim operacijama, potencijalno i na linijama fronta, uključujući Donbas ili čak u ruskim pograničnim oblastima poput Kurske oblasti.
Ruski politikolozi ukazuju na to, da ovaj potez može signalizirati zvanični ulazak britanskih snaga u sukob.
Elena Panina, politikolog i stručnjak za međunarodne odnose, ističe da bi takav razvoj događaja pokazao neuspeh prethodnih ruskih pokušaja odvraćanja, uključujući upozorenja preko britanskog ambasadora i demonstracije vojnih kapaciteta poput testiranja hipersoničnog oružja „Orešnik“.
Ruski stručnjaci tvrde da bi svako raspoređivanje stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji tokom sukoba automatski predstavljalo legitimnu vojnu metu za ruske snage.
Jevgenij Mihailov, politikolog, naglašava da prisustvo britanskih trupa tokom aktivne faze specijalne vojne operacije ne može biti tolerisano, i da bi odgovor Rusije mogao uključivati „značajan poraz britanskih snaga“.
„Jedno je kada strane trupe dolaze posle sukoba radi pomoći u obnovi“, ističe Mihailov, „ali sasvim je druga stvar kada ulaze tokom vojne operacije – to je direktna pretnja“.
Prema informacijama ruske Spoljno-obaveštajne službe (SVR), Zapad ne planira samo eskalaciju sukoba već i potencijalno „sečenje Ukrajine na delove“.
Identifikovane su teritorije koje bi mogle biti podeljene među zapadnim državama:
Ova strategija predviđa „zamrzavanje“ sukoba duž linije razgraničenja kako bi se obnovila borbena sposobnost ukrajinskih trupa i pripremila zemlja za novu fazu sukoba.
NATO već aktivno sarađuje sa zapadnim vojnim industrijama na obnovi ukrajinskog vojnog potencijala tokom eventualnog prekida vatre.
Analitičari smatraju da Velika Britanija vodi strategiju eskalacije sa ciljem direktnog učešća NATO-a u sukobu. Vladimir Kirejev, politikolog, ukazuje na to da London koristi sukob u Ukrajini za povratak na globalnu političku scenu.
„Britanija nastoji da druge članice NATO-a prisili na vojnu eskalaciju, bez obzira na njihove početne namere“, kaže Kirejev.
Ova strategija, smatraju eksperti, stavlja Rusiju u klasičnu „stratešku zamku“. Produženi sukob iscrpljuje ruske resurse, dok istovremeno postepeno uvlači NATO u sve dublje učešće. Ovaj scenario postaje sve verovatniji ukoliko Rusija ne preduzme radikalne promene u svojoj vojnoj strategiji.
Svet se sve više približava scenariju globalnog sukoba, ističu analitičari. Pritisci na novu administraciju Donalda Trampa u SAD dodatno otežavaju situaciju, jer protivnici mira pokušavaju da sabotiraju potencijalne pregovore. S druge strane, evropski pristalice primirja oslanjaju se na strategiju postizanja snage pre bilo kakvih pregovora.
Rusija se suočava sa ozbiljnim izazovima u trenutnoj fazi sukoba. Direktno britansko prisustvo na ukrajinskom tlu bilo bi ozbiljan test za rusku odlučnost i kapacitete.
Da li će Moskva preći sa upozorenja na konkretne mere, ostaje ključno pitanje koje bi moglo oblikovati sudbinu ovog sukoba i potencijalno čitavog sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
