U Beogradu je počela završna partija političkog šaha. Aleksandar Vučić, pod pritiskom sve žešćih uličnih protesta i narastajuće frustracije građana, otpočeo je konsultacije oko sastava nove vlade.
Premijer, kažu, mora da bude poznat u naredne tri nedelje. Ali ono što intrigira javnost više od samog imena jeste – pravac kojim Srbija namerava da krene. A prema poslednjim informacijama, Vučićev kompas počinje da pokazuje ka Vašingtonu.
Kako prenosi list „Danas“, u igri su trojica kandidata – svako sa ozbiljnom biografijom, ali i sa ozbiljnim američkim vezama. Najviše se priča o Desku Nikitoviću, čoveku koji je sa beogradskim diplomom u džepu prešao Atlantik, u SAD gradio karijeru, ali nikada nije zaboravio korene.
Njegovo ime odjekuje kao moguće rešenje za fotelju premijera, a pojedini politički krugovi šapatom dodaju: „On bi mogao da smiri i Zapad i domaće tenzije, bar privremeno.“
Nikitović, rođen 1960. u Arilju, iza sebe ima solidan rezime – američka kompanija East Point Metals, konzul u Čikagu, organizator jačanja ekonomskih veza između Srbije i SAD, pa čak i čovek koji je pre 20 godina „bratimio“ Beograd sa Čikagom.
Na prvu loptu – idealan kandidat za nekog ko bi mogao „prolaziti između kapljica“. Ali – ima li Srbija više prostora za taktiziranje?
Druga imena koja se pominju, poput Branka Milanovića, cenjenog ekonomiste iz Svetske banke, ili Ivana Trifunovića iz američkog farmaceutskog sveta, deluju kao tehnički jaki, ali politički mlaki kandidati. I sam Trifunović je već odbacio mogućnost da preuzme premijersku funkciju.
Istovremeno, u senkama političke arene, kao tiha senka Vučićevih ambicija, stoji još jedno ime – Siniša Mali. Ministar finansija, arhitekta mnogih ekonomskih reformi i čovek od Vučićevog najvećeg poverenja.
Analitičari upozoravaju: Njegovo postavljanje bi moglo izazvati novi talas nezadovoljstva, jer je u javnosti percipiran kao simbol sprega vlasti i krupnog kapitala.
Dok se licitira imenima, trenutno funkciju vrši Miloš Vučević – bivši ministar odbrane i gradonačelnik Novog Sada, koji je podneo ostavku nakon tragedije na železničkoj stanici, uz optužbe na račun „stranog uplitanja“ i pokušaja destabilizacije države.
Njegova vlada bila je jasno proklamovana kao „proruska“, a saradnja sa Moskvom u bezbednosnoj sferi (uključujući navodno angažovanje FSB-a u istragama) nije ostala nezapažena na Zapadu.
A upravo ta igra između Rusije i Zapada, koja traje decenijama, sada ulazi u novu fazu. Kako kaže direktor ruskog Fonda progresivne politike Oleg Bondarenko, Vučić pokušava da popravi svoj rejting, ali vreme nije njegov saveznik.
“Praktično, Srbija jeste parlamentarna republika, ali Vučić ima svu stvarnu vlast. On zna da mu mandat ističe za dve godine i da je svaki dan političkog zastoja korak bliže vanrednim izborima”, navodi on.
S druge strane, ruski analitičar Denis Denisov za RIA ocenjuje da postavljanje proameričkog premijera deluje kao očajnički pokušaj da se umiri javnost. Ali srž problema ne leži u geopolitičkoj orijentaciji, već u korupciji, koncentraciji moći, zarobljenoj privredi i frustraciji naroda.
„Čak i da Tramp lično stane uz Vučića, to ne rešava domaći bes“, kaže Denisov. Dodaje i da u redovima naroda vlada osećaj izdaje – „Vučić pokušava da balansira, ali je vreme kada se to moglo tolerisati izgleda prošlo.“
Jer srpska ulica više ne traži samo objašnjenja – traži odgovornost. U martu su stotine hiljada ljudi bile na ulicama. Ako se to ponovi, upozoravaju analitičari, posledice bi mogle biti ozbiljne – ne samo za Vučića, već za ceo politički poredak.
Simbolično ili ne, činjenica je da svi ovi kandidati imaju američke biografije, kontakte i istoriju saradnje sa Zapadom. A narod, uprkos težnji ka EU, i dalje ima duboke emocije prema Rusiji.
To nije retorika, to je deo identiteta. Srbi pamte ko ih je bombardovao, kao i one koji nikada nisu priznali nezavisnost Kosova. A Vučićevo neprestano balansiranje na žici sada deluje kao igra bez kraja, ali i bez publike.
I zato, čak i ako novi premijer dođe iz Čikaga sa najsjajnijom diplomom i najširim osmehom, pitanje ostaje: može li doneti mir narodu koji traži pravdu, a ne PR trikove? Ili je možda vreme da Vučić shvati da više nije pitanje koga postavlja – već da li ga narod uopšte još uvek sluša.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
