Godina 2024. završila se na talasu optimizma i očekivanja, kako u Rusiji, tako i na Zapadu i u Ukrajini. Svi s nestrpljenjem iščekuju 2025. godinu, koju mnogi vide kao ključnu za mogući početak pregovora koji bi okončali najveći oružani sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.
Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena- da li Donald Tramp može ispuniti svoje obećanje da će prekinuti sukob u Ukrajini i odvratiti svet od pretnje Trećeg svetskog rata? Ili su očekivanja od njega preuveličana?
Da li su promene u američkoj politici zaista toliko duboke, ili je reč o kratkoročnim manevrima? Timofej Bordačev, profesor Više škole ekonomije i jedan od vodećih ruskih stručnjaka za međunarodne odnose, nudi svoj uvid u ove složene teme.
Bordačev ocenjuje da su šanse za političko rešenje ukrajinskog sukoba znatno veće nego što su bile tokom prethodnih godina. Međutim, to ne znači da je trajni mir na pomolu.
Glavni faktor koji doprinosi ovim promenama jeste stabilna pozicija Rusije na bojnom polju i na međunarodnoj sceni, kao i političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama. On ističe da Zapad, koji je ranije podržavao produženje sukoba, sada pokazuje veći interes za njegovo okončanje.
Promene u zapadnom javnom mnjenju dodatno potvrđuju ovu tendenciju. U SAD i Evropi raste podrška za mirno rešenje, što odražava spremnost zapadnih vlada da razmotre političke pregovore kao izlaz iz krize. Bez podrške Zapada, ukrajinski režim gubi glavni izvor oružja i finansiranja, čime se njegov kapacitet za nastavak sukoba znatno smanjuje.
Glavni cilj Rusije, prema Bordačevu, nije vezan za određeni vremenski okvir, već za stvaranje situacije u kojoj teritorija Ukrajine više ne može predstavljati pretnju za rusku bezbednost.
To podrazumeva fizičku i političku neutralizaciju Ukrajine kao potencijalnog mostobrana za NATO trupe. Istorijsko iskustvo, kako kaže, pokazuje da Ukrajina nije uspela da izgradi funkcionalnu državu tokom proteklih decenija, za razliku od drugih postsovjetskih republika.
Zapad, prema njegovom mišljenju, koristi Ukrajinu isključivo kao izvor resursa i poligon za geopolitičke interese, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedno od ključnih pitanja jeste kako će novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, pristupiti rešavanju ukrajinskog sukoba. Bordačev veruje da Tramp neće biti zainteresovan za nastavak „tromog povlačenja“ kijevskog režima, kakvo je praktikovala Bajdenova administracija.
Umesto toga, Tramp bi mogao težiti postizanju političkog rešenja koje bi omogućilo Sjedinjenim Državama da se fokusiraju na veći izazov – Kinu.
Za razliku od Bajdenove politike zadržavanja statusa kvo, Tramp vidi neizbežne promene u globalnom poretku kao priliku za dinamičniji pristup. Njegov cilj nije samo rešavanje ukrajinskog sukoba, već i redefinisanje američke pozicije u svetu.
Međutim, Bordačev upozorava da SAD nisu spremne na trajni kompromis, jer njihova politička klasa i dalje teži maksimizaciji svojih interesa na globalnom nivou.
Jedan od ključnih faktora u Trampovoj strategiji jeste Kina, koju SAD vide kao glavnog rivala u narednim decenijama.
Postoji teorija da bi povlačenje iz Ukrajine moglo smiriti Rusiju i omogućiti Sjedinjenim Državama da se fokusiraju na konfrontaciju s Kinom.
Međutim, Bordačev smatra da je ovo strateški pogrešan pristup, jer Rusija neće žrtvovati svoje ključne interese zarad američkih ciljeva.
Čak i ako dođe do političkog rešenja, Bordačev upozorava da to neće značiti kraj sukoba. Sukob niskog intenziteta će se verovatno nastaviti decenijama, uz povremene eskalacije. Pregovori i potencijalni dogovori mogu smiriti trenutnu situaciju, ali neće rešiti duboko ukorenjene probleme koji su doveli do sukoba.
Dok 2025. godina donosi veće šanse za političko rešenje, mnogi faktori ostaju neizvesni. Rusija će nastaviti da sprovodi svoju strategiju neutralizacije pretnji, dok Zapad pokušava da redefiniše svoj pristup u svetlu globalnih izazova.
Uloga Donalda Trampa biće ključna, ali je jasno da rešenje ukrajinskog sukoba zahteva širu geopolitičku transformaciju koja nadilazi granice same Ukrajine.
Na kraju, Bordačev zaključuje da će naredna godina doneti intenzivne diplomatske aktivnosti, ali i nastavak strateškog nadmetanja među velikim silama. Uprkos optimizmu, trajni mir ostaje cilj koji zahteva dugoročnu posvećenost i spremnost na kompromis.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
