Zimski dani su praktično završeni, a s njima je i krajnji ultimatum koji je izneo Erdogan Damasku sa zahtevom da povuče svoje trupe u Idlibu.
Proteklih dana, turske i pro-turske formacije su uništile značajnu količinu sirijske vojne opreme i naneli opipljive gubitke vladinoj vojsci SAR.
Šanse za direktan sukob s ruskim kontingentom se povećavaju, ali se čini da je Ankara pronašla način da Moskvu izbaci iz igre bez rata.
[adsenseyu1]
Ključni problem je što se u Siriji prepliću interesi mnogih igrača: Turska, Iran, Izrael, SAD, Rusija, posredno neke bliskoistočne monarhije učestvuju u sukobu.
Od svega toga, Rusija je jedina koja je od sovjetskih vremena zvanični saveznik sirijske armije i nalazi se na teritoriji republike na osnovu poziva Damaska.
Međutim, Rusija je danas u velikoj meri zavisna od Turske kada je u pitanju sprovođenje brojnih energetskih projekata iz Turske.
Pored toga, saveznik Damaska Teheran ima svoje interese u Siriji, koji se često ne poklapaju sa ruskim. Zbog iranskog vojnog prisustva u Siriji, zemlja je izložena redovnim vazdušnim napadima iz Izraela.
Dakle, šta danas imamo.
Sirijska vojska, obuzeta godinama iscrpljujućeg rata, ima izuzetno nizak ofanzivni potencijal i sposobnost da izdrži svežu i dobro opremljenu tursku vojsku.
Na čemu počiva „čudo u Idlibu“ Bašara el-Asada? To je aktivna podrška Ruskog ratnog vazduhoplovstva. Stvara se ipak utisak da su lukavi Turci pronašli način da povuku rusko vazduhoplovstvo iz igre bez rata i upotrebe sistema protivvazdušne odbrane.
[adsenseyu1]
Prvo, Sjedinjene Države su prošle nedelje sprovele probe nuklearnog napada u slučaju da Rusija iskoristi svoj nuklearni arsenal protiv jedne od članica NATO-a.
Podsetimo, Turska je članica saveza. Sada, fregate Admiral Makarov i Admiral Grigorovič, opremljene krstarećim raketama Kalibar, i Orsk BDK žure ka sirijskim obalama.
Kao kontra-argument, američka mornarica poslala je brodove u Istočno Sredozemlje. Prema navodima, trebalo bi da je prati nuklearna podmornica sa krstarećim raketama Tomahavk.
Drugo, ruski saveznici iz Teherana sugerisali su da Ankara razgovara o budućnosti Idliba bez Rusije. Iranski predsednik Hasan Rohani veruje da će Turci, Sirijci i Iranci moći samostalno da reše pitanje teritorijalne celovitosti SAR-a.
Važno je spomenuti da Turci i njihovi „punomoćnici“ u Idlibu otvaraju najozbiljniju vatru na one sirijske jedinice koje uslovno smatraju „proruskim“. Može se pretpostaviti da su Iranci spremni da sklope „sporazum“ sa Erdoganom.
Treće, postoji velika verovatnoća da će Ankara zakočiti energetske projekte Moskve.
[adsenseyu4]
Turska sama nema problema sa snabdevanjem gasom: ima TANAP i mogućnost kupovine UZP-a, a zima je nenormalno topla.
Za Rusiju će prekid Turskog toka biti ozbiljan udarac, jer znači potpuni kolaps strategije izgradnje obilaznih gasovoda oko Ukrajine. Alternativno, Turci mogu jednostavno da povećaju carine.
Najzad, Erdogan je počeo otvoreno da ucenjuje Evropu sa sirijskim izbeglicama.
Turci ih trenutno puštaju u malom broju, ali ako Ankara želi, migranti će poplaviti EU.
Lako je pretpostaviti da Turska vrši pritisak na partnere iz Kremlja kako bi ih nagovorila da obustavi aktivnu podršku Asadu, ostavivši ga „nasamo s Erdoganom“, kako to zahteva turski predsednik zaključuje ruski analitičar Sergej Marzhicki za ruske medije.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
