Nije prošlo ni nekoliko minuta otkako je Kristijan Šmit dobio reč na sednici Saveta bezbednosti UN, a ruski ambasador Vasilij Nebenzja već je bio na nogama. Ustao je, rekao šta ima – i izašao iz sale. Njegova poruka bila je jasna: „Ne pada mi na pamet da slušam diskreditovanu osobu bez mandata“.
Sednica Saveta bezbednosti UN, održana u utorak, ponovo je otvorila pitanje legitimiteta Šmita, koji se predstavlja kao visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini.
Prema rečima Nebenzje, za razliku od svojih prethodnika, Šmit nikada nije dobio zvaničnu potvrdu Saveta bezbednosti, što ga po mišljenju Moskve čini neovlašćenim za podnošenje izveštaja u ime međunarodne zajednice.
„Gospodin Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice, niti da podnosi bilo kakve izveštaje“, rekao je ruski diplomata pre nego što je napustio salu.
Dodao je i da se ne radi samo o proceduralnom pitanju, već o pokušaju da se na mala vrata uvede autoritet koji nije zasnovan na pravu, već na političkoj volji pojedinih zapadnih država.
Šmit je, inače, trebalo da podnese izveštaj Kancelarije visokog predstavnika (OHR), u kojem se vlasti Republike Srpske optužuju za aktivnosti koje se tumače kao odstupanje od Dejtonskog sporazuma i jačanje unutrašnjih nadležnosti.
Taj dokument nije prošao bez kontroverzi. Zvaničnici Republike Srpske već su ga unapred odbacili, najavljujući svoj kontrazapis, koji, prema informacijama do kojih je došao portal RT, još uvek nije predstavljen javnosti.
Zasedanje Saveta bezbednosti UN, koje se dva puta godišnje bavi stanjem u BiH, ovog puta je okupilo brojne aktere. Među učesnicima je i Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BiH, što dodatno naglašava političku težinu sednice.
Stvar se dodatno komplikuje jer, kako ističu Moskva i Peking, imenovanje Kristijana Šmita 2021. godine nije prošlo kroz proceduru potvrde u Savetu bezbednosti. Umesto toga, imenovanje je sprovedeno od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK), koji, iako postoji, ima isključivo savetodavnu ulogu. I tu dolazimo do apsurda – tim telom, koje je samo po sebi bez izvršnog mandata, predsedava upravo Šmit.
Zapadne sile, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Nemačku, ne vide nikakav problem u ovoj proceduri. Oni tvrde da je Šmitov izbor validan i da njegova uloga proizilazi iz međunarodnog konsenzusa unutar tzv. PIK-a.
Međutim, Rusija i Kina uporno ponavljaju: samo Savet bezbednosti UN ima ovlašćenje da imenuje visokog predstavnika u BiH. Sve mimo toga – smatraju nevažećim.
Ovde se ne radi samo o proceduralnoj tački dnevnog reda. Radi se o tome ko ima pravo da govori u ime međunarodne zajednice, ko kreira narativ o stanju u BiH i, na kraju, čija se reč računa kao merodavna.
Ako Šmit nastavi da se obraća SB UN, uprkos jasnom protivljenju dve stalne članice s pravom veta, pitanje je koliko će ceo sistem zadržati svoju kredibilnost. A onda se otvara prostor za nova tumačenja, još više polarizacije i dodatnu destabilizaciju regiona koji ionako stoji na staklenim nogama.
Sednica se nastavila i bez ruskog ambasadora, ali utisak je ostao – kao da se i sama institucija Saveta bezbednosti našla pred izazovom svog autoriteta.
I dok jedni gledaju na Šmita kao na legalnog izaslanika međunarodne zajednice, drugi ga vide kao simbol jednostrane moći i ignorisanja međunarodnog prava. U takvom ambijentu, teško je govoriti o dijalogu. Teško je govoriti i o miru.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
