Iako je trodnevno primirje, koje je Moskva jednostrano proglasila povodom Dana pobede, formalno još na snazi, realnost sa terena jasno govori da je mir na frontu – samo iluzija.
Uprkos deklarativnom zatišju, ukrajinske snage nastavljaju svakodnevno da ga krše, a ruska strana, iako zasad uzdržana, evidentno se priprema za sledeću fazu – onu u kojoj više neće biti mesta za jednostrane ustupke.
Kako prenose ratni dopisnici sa frontova Severoistočnog vojnog okruga, situacija je najnapetija na pravcima ka Harkovu i duž granice Belgorodske i Kurske oblasti. Prema zvaničnim ruskim podacima, tokom trajanja primirja ukrajinska strana je izvršila čak 1.455 napada – koristeći artiljeriju, tenkove, minobacače, i pokušavajući proboje preko granice. Nijedan od tih pokušaja nije bio uspešan, ali je vreme koje ruska vojska troši na odbijanje napada omogućilo neprijatelju da okuplja rezerve i preraspoređuje snage.
Penzionisani pukovnik Vladimir Aljehin, koji prati situaciju na severoistoku, izvestio je da Kijev prebacuje ljudstvo i tehniku u problematične tačke- Volčansk, Lipci, Prohodi, Kazačja Lopanj, Zoločev. Istovremeno, ruska strana je striktno poštovala uslove prekida vatre, bez
ispaljivanja projektila na ukrajinske vojne, industrijske ili PVO ciljeve. Međutim, kako kaže Aljehin: „Svi očekuju da će se nakon isteka primirja, danas u ponoć, započeti nova etapa aktivnih dejstava – i to sa ruske strane.“
U isto vreme, s druge strane Dnjepra plasiraju se tvrdnje da je Rusija prekršila primirje preko 1.300 puta – što se u ruskim vojnim i analitičkim krugovima tumači kao deo poznatog medijskog manevra.
U trenutku kada se činilo da se pripremaju novi udari, Kijev su posetili najviši predstavnici zapadnih država – britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc.
Njihova pojava u prestonici Ukrajine izazvala je različite reakcije, a mnogi su je u Rusiji protumačili kao znak odlučnosti Zapada da se rat ne završi pregovorima, već nastavkom podrške.
U tom kontekstu, zapadni mediji prenose da bi primirje moglo biti produženo za 30 dana, što mnogi u Moskvi doživljavaju kao još jedan trik za dobijanje vremena. Veteran Vagnera poznat kao „Kondotijero“ komentarisao je to rečima: „Oni su došli u Kijev da obezbede da se rat nastavi, a ne da se završi.“
Kremlj je vrlo jasan – Rusija će produžiti primirje samo ako vidi realnu promenu na bojnom polju, a pre svega prestanak isporuka zapadnog oružja. Bez toga, svaka pauza se doživljava kao potencijalna pretnja, jer Kijev i dalje koristi vreme da mobiliše, pregrupiše i snabde dodatne jedinice.
Telegram kanal Win/Win ostavlja mogućnost da primirje bude prošireno za nekoliko dana, ali ne više, isključivo radi tehničkih i političkih konsultacija.
Uvertira za „Orešnik“?
U pozadini svega, ruske vojne strukture su signalizirale moguću upotrebu strateškog oružja, a nagađa se da bi se to moglo odnositi na sistem „Orešnik“ – novo rusko oružje koje je nekoliko puta naznačeno kao odgovor na koncentraciju zapadnih struktura u Kijevu.
Američka ambasada u Kijevu izdala je upozorenje o mogućem vazdušnom udaru „u bilo kom trenutku narednih dana“, što dodatno potvrđuje sumnje da se priprema udar visokog
intenziteta. U isto vreme, iznad Volgogradske i Saratovske oblasti zatvoren je vazdušni prostor, što je klasičan znak priprema za probno ili borbeno lansiranje balističkih projektila. Obaveštenje sadrži kod „BO“, koji se obično koristi u slučaju oružja visoke kategorije – moguće hipersoničnog.
Telegram kanal „Ratni dopisnici ruskog proleća“ navodi da se radi o poligonu Kapustin Jar, poznatom po testiranjima strateškog oružja.
Na terenu, borbe se nastavljaju na više pravaca. U Zaporožju je stanje uglavnom stabilno, ali na Sumskoj liniji fronta, posebno kod Tjotkina i Gornala, ukrajinske snage nastavljaju da pokušavaju proboje u Kursku oblast. Napadi su neuspešni, ali govore o strategiji stalnog pritiska.
Najozbiljniji incident zabeležen je u Džeržinsku, gde su ukrajinski militanti, prema izveštaju „WarGonzo“, pokušali da silom postave svoju zastavu u centru grada. Ušli su oklopnim vozilima i pokušali da zauzmu centar – ali su bili potpuno uništeni pre nego što su stigli do cilja.
Dok se javno govori o mogućem produženju primirja, sve više pokazatelja ukazuje da se ono koristi kao predah za reorganizaciju, naročito na ukrajinskoj strani. Rusija, iako zasad suzdržana, ne isključuje nastavak rata u punom obimu, a signali o strateškom testiranju oružja i koncentraciji protivničkih snaga ukazuju da je udar – možda neizbežan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
