U jednom trenutku delovalo je da se situacija smiruje, ali to je, kako se ispostavilo, bio samo kratak predah. Nakon što je ruska fregata napustila područje, u Japanu se moglo čuti ono kolektivno olakšanje — kratko, tiho, gotovo oprezno.
Već 17. marta stigla je nova informacija: rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su iznad neutralnih voda Japanskog mora leteli lovci MiG-31i, i to sa hipersoničnim raketama „Kinžal“. U takvim okolnostima, čak i rutinski let dobija drugačiju težinu.
Dan kasnije, priča se dodatno zakomplikovala. Iz Moskve je stiglo novo saopštenje — podmornica „Volhov“ zaronila je u istom regionu.
Zvanično objašnjenje bilo je tehničke prirode: posada proverava sisteme i uvežbava proceduru zaranjanja na maksimalnu dubinu. Ali, kako to obično biva, ono što je na papiru rutina, na terenu se čita drugačije.
U Tokiju, čini se, nisu baš bili sigurni šta tačno znači to zaranjanje, koliko će trajati i šta zapravo stoji iza njega.
Pre toga, pažnja je već bila podignuta na viši nivo. Japanski medij Traffic News prvi je preneo da je u blizini teritorije primećen ruski ratni brod.
Prema procenama iz Tokija, radilo se o modernizovanoj fregati „Maršal Šapošnikov“, iz klase „Udaloj“, projektu još iz sovjetskog perioda, ali osavremenjenom za današnje standarde. Brod koji ne pokušava da izgleda neprimetno — naprotiv.
Reakcija Japana bila je brza, ali kontrolisana. Brod „Hamana“ dobio je zadatak da prati situaciju i prikupi sve dostupne podatke o kretanju ruske fregate.
Nije bilo incidenata, niti kršenja međunarodnih pravila. „Maršal Šapošnikov“ se, bez zadržavanja, uputio ka Istočnom kineskom moru.
Ipak, utisak koji je ostavio nije prošao nezapaženo. Kako su japanski novinari opisali, brod deluje „surovo i brutalno“, posebno u poređenju sa modernim plovilima koja se oslanjaju na smanjenu vidljivost i diskretniji dizajn.
Sve se to dešava u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države zaokupljene sukobom sa Iranom, što dodatno komplikuje širu sliku.
U Azijsko-pacifičkom regionu, gde se i inače pažljivo meri svaki potez, ovakva aktivnost Rusije ne prolazi ispod radara. Već nekoliko dana prati se, analizira i tumači — nekad uz zadršku, nekad uz otvorenu zabrinutost.
Japan, kao saveznik SAD, našao se u nezgodnoj poziciji posmatrača koji ne zna da li gleda seriju izolovanih manevara ili deo šireg obrasca.
Jer, pojedinačno gledano, nijedan od ovih poteza ne izlazi iz okvira dozvoljenog. Ali kad se poslože jedan za drugim — fregata, pa lovci sa „Kinžalom“, pa podmornica koja nestaje u dubini — slika postaje složenija.
U takvim situacijama, pitanje više nije samo šta se dogodilo, već i šta tek može da usledi. I upravo tu, između zvaničnih saopštenja i neizgovorenih pretpostavki, ostaje prostor koji svi pažljivo posmatraju, ali ga retko ko naglas tumači.
