Brisel dovršava novi paket sankcija koje bi trebalo da zakoče rat Moskve protiv Ukrajine.
Na vrhu spiska je zabrana trgovine dijamantima i nove mere za suzbijanje izbegavanja sankcija. Ali ono što nije na stolu je mnogo značajnije, piše Politiko.
Prema najnovijim nacrtima dokumenata u koje je Politiko imao uvid, neće biti novih mera usmerenih na ruski tečni prirodni gas – izvoz koji je Kremlju ove godine doneo 6,1 milijardi evra samo od kupovine u EU.
A ovi predlozi neće zaustaviti globalnu prodaju goriva prerađenog iz ruske sirove nafte u trećim zemljama, niti će stajati na putu unosnim poslovima Moskve s nuklearnom energijom.
Takođe je izostao bilo kakav pokušaj spuštanja gornje granice cene nafte od 60 dolara po barelu – ti razgovori su zapeli već odavno, kažu upućeni.
Čak ni ono što je u paketu daleko je od dovoljnog da smanji zaradu Rusije. Umesto smanjenja gornje granice cene nafte, pregovarači su predložili nove načine za jačanje sprovođenja.
Međutim stručnjaci kažu da će ova podešavanja samo stvoriti više papirologije koja lako može da se krivotvori. A proizvodi za koje su postavljena ograničenja – drago kamenje, sirovo gvožđe, bakar – malo doprinose državnom budžetu zemlje.
[adsenseyu1]
Lagane mere naglašavaju izazove s kojima se Brisel suočava u nabijanju unosnih energetskih prihoda koji se slijevaju izravno u ratnu škrinju Kremlja.
Blage mere naglašavaju izazove s kojima se Brisel suočava u ograničavanju unosnih energetskih prihoda koji se teku direktno u ratni kovčeg Kremlja. I to se verovatno neće uskoro promeniti.
Mađarska je dugo blokirala strože energetske sankcije i ne pokazuje znakove popuštanja. Što je još gore, neki se pregovarači boje da bi dramatičniji koraci jednostavno previše naštetili evropskoj industriji i potrošačima.
„Dosegli smo limit onoga što možemo da učinimo, a da ne pucamo sebi u nogu i ne naštetimo svojoj konkurentnosti“, rekao je jedan diplomat EU-a kojem je dodeljena anonimnost kako bi razgovarao o poverljivim pregovorima.
Najveći pokušaj poslednjeg paketa sankcija da se smanji prodaja nafte Rusiji su mere za pooštravanje izbegavanja postojeće gornje granice cene od 60 dolara po barelu – korak koji su bogate zemlje G7 dogovorile prošle godine zajedno s EU i Australijom.
„Na papiru izgleda dobro“
Paket, dvanaesti, usmeren na Moskvu od prošle godine, uveo bi nove zahteve za kupce da pokažu da ne kupuju rusku naftu iznad gornje granice cene, a zatim skrivaju dodatne troškove kao osiguranje ili naknade za prevoz.
Samo to verovatno neće pomoći u zaustavljanju prodaje velike većine ruskih naftnih tovara znatno iznad gornje granice, rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar za sirovu naftu u obaveštajnoj kompaniji Kpler, s ruskim barelima kojima se konstantno trguje po ceni blizu 80 dolara.
„Na papiru to izgleda dobro, ali u stvarnom životu to neće uticati ni na šta jer ljudi lažu, pošiljaoci nemaju načina da provere jesu li te deklaracije legitimne ili ne“, rekao je.
Moskva je takođe imala koristi od „flote u senci“ zastarelih tankera koji su spremni da prevoze svoje gorivo širom sveta protivno zabranama. A globalna potražnja za naftom znači da nema manjka trgovaca voljnih da rizikuju sa svojim teretom, uz samo ograničeno sprovođenje pravila.
Drugi deo problema je u tome što, dok kompanije iz EU-a i Ujedinjenog Kraljevstva uglavnom paze da ne trguju ruskom sirovom naftom koja se prodaje iznad gornje cene, turska, kineska i indijska industrija gromoglasno trguju kupujući naftu po svaku cenu i rafinirajući je u benzin, dizel, mlazno gorivo i druge proizvode koji se mogu prodavati u evropi bez ograničenja.
Ukrajina je prethodno pozvala Brisel i London da prestanu s tom praksom, ali bezuspešno.
Kijev želi da gornja cena nafte bude spuštena na samo 30 dolara po barelu, kako bi se dodatno smanjio ruski budžet za oružje, dronove i plate vojnika.
Međutim, u septembru je pet diplomata iz zemalja EU-a potvrdilo za Politiko da su razgovori o sveobuhvatnoj reviziji gornje granice zaustavljeni, a Poljska i baltičke zemlje bore se da za to da pridobiju veće ekonomije poput Nemačke i Francuske, jer postoji strah da bi cene gasa naštetile industriji.
Zemlje EU-a takođe su nastavile da uvoze ogromne količine ruskog tečnog prirodnog gasa — praksa koja ne pokazuje znakove jenjavanja. Evropska kupovina LNG-a ostala je gotovo nepromenjena od početka prošle godine, dok su Španija i Belgija čak povećale svoj uvoz za neverovatnih 50 posto u 2023., u poređenju s 2022.
Kapitalizirajući na tome, predsednik Vladimir Putin hvalio je planove za utrostručenje ruske proizvodnje gasa, suprotstavljajući se zapadnim sankcijama i politici klimatskih promena, iskorišćavajući rezerve na Arktiku kako bi popunio rupe u nacionalnom budžetu koje je ostavio rat.
Drugi diplomat EU rekao je da postoji opšte razumevanje među zvaničnicima koji razvijaju nove sankcije da je „jedino što možete sankcionisati su gas i LNG, ali postoje države članice koje se nikada ne bi složile s tim“.
Pristup EU-a u suprotnosti je s nedavnim akcijama SAD-a
Ranije ovog meseca, Bajdenova administracija izdala je nove sankcije usmerene na kolosalni LNG-2 projekt na ruskom Arktiku. Poduhvat vredan više milijardi dolara, iza kojeg stoje zapadne kompanije poput francuskog TotalEnergiesa i japanskog konzorcijuma, prošao je ispod radara evropskih regulatora uprkos činjenici da je njegov glavni vlasnik Novatek, ruska energetska kompanija čiji su najveći deoničari bliski Putinu.
[adsenseyu4]
Nove mere znače da bi se svaka kompanija uključena u LNG-2, čak i one evropske, mogla naći na crnoj listi SAD-a.
Nisu samo ekonomske brige ono što sprečava EU da učini više
Mađarska je prethodno obustavila rasprave oko strožih energetskih sankcija, dok je istovremeno produžila svoju zavisnost od Rusije. Budimpešta čak pojačava kupovinu ruskog gasa uoči zime.
Kadri Simson, poverenica Unije za energetiku, izjavila je za Politiko ranije ovog meseca u retkom napadu na članicu EU-a, da se mađarski premijer Viktor Orban „rukovao s ratnim zločincem“ kad je leteo u Peking na razgovore s Putinom u oktobru. Čak i Mađarska zna da nastavljanjem ove aktivnosti Rusiji daje pravo da manipuliše njihovim tržištem, dodala je.
Orban je takođe zapretio da će staviti veto na bilo kakva ograničenja ruske civilne nuklearne industrije, s obzirom na to da Mađarska u potpunosti zavisi od Rusije u pogledu goriva za svoje nuklearne reaktore.
Mađarska takođe proširuje svoju nuklearnu elektranu Pakš uz potporu ruske državne kompanije Rosatom.
Dok nacrt sporazuma o sankcijama uvodi ambiciju da se nametnu ograničenja na ruski tečni naftni gas (LPG), pri čemu EU kupuje samo relativno male količine bez značajne ekonomske koristi za Moskvu, Mađarska opet odugovlači i traži prelazno razdoblje od 12 meseci, kazao je diplomat koji je znao za razgovore.
Bez ograničenja LNG-a i nuklearnog goriva – i bez jasnog plana za onemogućavanje trgovine naftom po visokim cenama – teško je očekivati da će nadolazeći paket sankcija EU-a ozbiljno smanjiti prihode Rusije.
„Energetski sektor mogao bi dda bude pogođen mnogo jače nego što je sada“, rekla je Marija Šagina, koja istražuje ekonomske sankcije na Međunarodnom institutu za strateške studije. „Ali još uvek postoji vrlo oprezan pristup“, rekla je.
Strahovi EU-a o antagonizovanju Rusije strožim energetskim kaznama su neumesni jer je, rekla je Šagina, Rusija „izgubila ovu igru naoružavanja — nemaju drugih tržišta na koja bi išli, a to je temeljna greška u pogrešnom tumačenju Rusije s evropske strane“.
Ipak, sećanja na prošlu zimu, kada su cene energije naglo porasle i širom Evrope zavladala panika oko toga mogu li zemlje zameniti ruske zalihe, i dalje traju dok temperature ove godine padaju. Kad zima prođe, razmišljanje EU-a moglo bi se promeniti.
„Možda sledećeg leta“, dodala je Šagina.
Jedan viši zavničnik EU-a, kojem je odobrena anonimnost kako bi razgovarao o detaljima režima sankcija, insistirao je na tome da su ruski energetski prihodi sveukupno u padu prema brojnim pokazateljima.
„Videćemo na autopsiji, kako kažu Belgijanci“, rekao je zvaničnik, tvrdeći da će efikasnost postojećih pravila postati jasnija kako vreme bude odmicalo.
Međutim, prema Olegu Ustenku, ekonomskom savetniku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, sada nije vreme za samozadovoljstvo.
„Da, ljudi su umorni, ali to ne znači da nisu voljni da se pozabave tim problemom“, rekao je.
Na kraju dana, dodao je, moramo rešiti trenutna pitanja, a ispravan način da to učinimo s ekonomske tačke gledišta je osigurati da oni nemaju novca, nemaju finans iranja, da nastave raditi sve užasne stvari koje rade u Ukrajini i u drugim delovima sveta, piše Politiko.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
(Jutarnji List)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
