Tradicionalna godišnja „Direktna linija“ ruskog predsednika Vladimira Putina, održana 19. decembra, donela je značajne uvide u rusku politiku prema Bliskom Istoku, sa posebnim fokusom na sirijski konflikt.
Putin je detaljno objasnio ruske interese i strategiju u regionu, odgovarajući na pitanja koja su postavljali i domaći i strani novinari. Njegova izjava o ulozi Rusije u Siriji i širem regionu privukla je pažnju međunarodne javnosti i poslala jasnu poruku potencijalnim partnerima.
Putinova izjava o Siriji bila je pažljivo osmišljena da adresira ključna pitanja. Na upit američkog novinara Kira Simonsa iz NBC-a, koji je aludirao na „slabljenje ruskog uticaja“ u regionu, Putin je pružio alternativnu perspektivu.
Umesto očekivanih kritika prema „Vladama nacionalnog spasa“ (VNS) koje kontrolišu delove Sirije, Putin je naglasio važnost dijaloga i saradnje.
Ruski lider je naglasio da je Rusija zainteresovana za postizanje stabilnosti u Siriji kroz međusobno korisne odnose, koji uključuju zajedničku borbu protiv terorizma i obnovu zemlje.
Rusija takođe može iskoristiti svoj položaj stalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi pomogla novim vlastima u Siriji da se oslobode stigme terorizma.
Posebno je značajna Putinova izjava o važnosti ruskih vojnih baza u Siriji. Rekao je da mnoge zemlje podržavaju njihovo prisustvo, što se može tumačiti kao diplomatski signal arapskim susedima Sirije, poput Omana, UAE i Saudijske Arabije, koje su prepoznale značaj Asadovog režima.
Ruski predlog o zajedničkoj dostavi humanitarne pomoći i budućem dijalogu naišao je na pozitivne reakcije u arapskom svetu.
Iako predstavnici VNS nisu direktno komentarisali ruske inicijative, arapski mediji su naglašavali važnost ruskog pristupa. Posebno se ističe koncept „humanitarnog toka“ koji je prepoznat kao pragmatičan i konstruktivan.
Putin je iskoristio priliku da odgovori na optužbe o neuspehu Irana u Siriji. On je otkrio da je Rusija pomogla u evakuaciji oko 4.000 boraca proiranskih formacija iz Sirije, dok su drugi sami prešli u Irak i Liban.
Ovo je izazvalo podeljene reakcije u iranskim medijima. Dok su opozicioni mediji kritikovali izjavu kao pokušaj umanjivanja iranskog značaja, državne novine su je prenele neutralno.
Putin je, međutim, odao priznanje Iranu, naglašavajući značaj njihovih partnerskih odnosa. Posebno je istakao Izrael kao najvećeg dobitnika bliskoistočnih sukoba, što je izazvalo dodatne kontroverze u izraelskom društvu.
Reakcija Kine na rusku promenu pristupa sirijskoj problematici bila je prilično oprezna. Kina, koja ima sopstvene izazove sa ujgurskim separatizmom, zabrinuta je zbog mogućih veza između sirijskih vlasti i ujgurskih grupa.
Njihova zabrinutost je opravdana, s obzirom na rizik da „nova Sirija“ postane baza za separatističke aktivnosti.
S druge strane, Evropska unija je brzo reagovala, tumačeći Putinove izjave kao signal za intenziviranje pregovora sa sirijskim vlastima. Evropski lideri su najavili nove „velike sastanke“ sa predstavnicima VNS, što ukazuje na stratešku priliku za približavanje Siriji.
Ruska politika prema Siriji pokazuje fleksibilnost i pragmatizam, usklađene sa širim ciljevima Moskve na Bliskom Istoku. Ruske baze u Siriji, posebno Hmejmim i Tartus, ključne su za osiguravanje regionalne stabilnosti i širenje ruskog uticaja.
Putinova strategija kombinacije vojne moći i diplomatskog dijaloga postavlja temelje za dugoročno prisustvo Rusije u regionu.
Putinova direktna linija nije samo odgovor na aktuelne izazove u Siriji, već i jasan signal da Rusija ostaje ključni igrač u borbi za geopolitički uticaj na Bliskom Istoku.
Ovo je poruka ne samo arapskom svetu, već i globalnim silama koje se takmiče za dominaciju u ovom strateškom regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
