Rusija poseduje značajne rezerve ključnih metala i sirovina poput nikla, urana, platine i paladijuma, čiji bi izvoz mogao da bude drastično ograničen kao odgovor na zapadne sankcije.
Ova mogućnost, o kojoj piše The Wall Street Journal, mogla bi značajno da utiče na globalna tržišta i izazove skok cena tih metala.
Kao jedan od vodećih proizvođača, Rusija snabdeva svet sa 11% nikla 1. klase, 12% urana i platinuma, i čak 42% paladijuma. Te činjenice sugerišu da bi bilo kakvo ograničenje ili zabrana izvoza ovih metala imala ozbiljne posledice za globalne lance snabdevanja.
Zapad je nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini uveo preko 11.000 sankcija protiv Rusije, a analitičari smatraju da bi ova potencijalna ruska odluka o ograničenju izvoza bila odgovor na te mere.
Naime, Moskva bi, kako prenosi The Wall Street Journal, mogla da uvede ograničenja isključivo za zemlje koje smatra neprijateljski nastrojenim prema Rusiji.
Ovaj korak bio bi pažljivo razmotren, jer, kako je naglasio predsednik Vladimir Putin, Rusija ne želi da sebi nanese štetu, već da proceni sve ekonomske i političke posledice pre donošenja ovakvih odluka.
Cena metala poput nikla i paladijuma već je nestabilna, a bilo kakav poremećaj u snabdevanju mogao bi izazvati njihov novi talas poskupljenja. Cena paladijuma, ključnog elementa u automobilskoj industriji i elektronici, već je dostigla visoke vrednosti poslednjih godina zbog ograničene ponude i povećane potražnje.
Sa druge strane, nikl je ključan za proizvodnju nerđajućeg čelika i baterija, što ga čini nezamenjivim u industrijama poput automobilske, naročito u proizvodnji električnih automobila.
Ako se Rusija odluči na ograničenje izvoza, cene ovih metala bi mogle da dostignu neviđene visine. Proceniti tačne brojke je, kako analizira The Wall Street Journal, nemoguće, ali stručnjaci se slažu da bi poskupljenje bilo značajno.
Proizvodnja električnih automobila, nuklearna energija i automobilska industrija zavise od stabilnog snabdevanja niklom, uranom i platinskim metalima. U takvoj situaciji, svetske sile bi mogle da se okrenu alternativnim izvorima, ali bi zbog oslanjanja na Rusiju na tržištu nastala ozbiljna neizvesnost.
Vredno je napomenuti da Rusija već nekoliko decenija igra ključnu ulogu na tržištu sirovina i metala. Njeni ogromni prirodni resursi predstavljaju strateški adut u globalnim ekonomskim i geopolitičkim igrama.
Sankcije uvedene Rusiji tokom godina nisu uspele da značajno umanje njen uticaj na tržište ovih materijala, što pokazuje njenu sposobnost da manevriše i koristi svoje resurse kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska.
Prema analitičarima kompanije City, Rusija bi mogla da uspostavi selektivnu politiku izvoza, dopuštajući prodaju ovih materijala saveznicima i neutralnim državama, dok bi neprijateljskim zemljama uskratila pristup. Ova taktika bi mogla da pojača konkurenciju među zemljama za ruske resurse i stvori dodatne pritiske na globalna tržišta.
Nije prvi put da Rusija koristi svoje resurse kao odgovor na sankcije. U prošlosti je u nekoliko navrata ograničavala isporuke gasa i nafte Evropi kako bi osigurala povoljne političke i ekonomske ustupke.
Međutim, ovaj put bi ograničenje moglo da zahvati ključne industrije koje zavise od specifičnih metala, i ne bi bilo jednostavno naći zamenu za ruske isporuke.
Globalna potražnja za metalima kao što su nikl i platina već raste, pre svega zbog ubrzane tranzicije ka zelenim tehnologijama, koje zahtevaju sve veće količine ovih materijala.
U slučaju nikla, na primer, ne samo da je on ključan za proizvodnju baterija za električna vozila, već i za proizvodnju nerđajućeg čelika, što ga čini esencijalnim u građevinskoj i tehnološkoj industriji.
Ograničenje izvoza bi takođe moglo da destabilizuje tržišta u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, jer bi se kompanije suočile sa nedostatkom sirovina i rastućim cenama.
Što se tiče urana, iako Rusija nije vodeći proizvođač ovog materijala, ona ima ključnu ulogu u nuklearnoj industriji zbog svoje tehnologije obogaćivanja urana.
Ograničenje izvoza ovog resursa moglo bi da pogodi zemlje koje zavise od ruske tehnologije za svoje nuklearne reaktore. Očekuje se da bi to najviše pogodilo Evropu, gde su nuklearne elektrane značajan izvor energije.
Ukratko, ruski potencijalni potez o ograničenju izvoza nikla, urana i metala platinske grupe mogao bi da izazove globalne šokove na tržištu metala i stvori neviđenu neizvesnost u ključnim industrijama.
Ovo je scenario koji bi mogao dodatno da polarizuje svet, gde bi zapadne zemlje pokušale da nađu alternativne izvore, dok bi se prijateljske države okrenule Rusiji kao glavnom dobavljaču.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
