Rusija može da blokira imenovanje novog predstavnika Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Moskva ne odobrava imenovanja nemačkog kandidata za naslednika Valentina Incka jer to nije u skladu sa stavom odbora Saveta za implementaciju mira (PIC) i planom o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika.
Profesor dr Miloš Šolaja sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci kaže da je taj stav Rusije poznat ali na žalost i usamljen.
„Mnogi gube iz vida da je Savet za implementaciju mira kategorija koja nije nastala po Dejtonskom mirovnom ugovoru nego tek naknadno intervencijom britanske diplomatije. Rusija je članica upravnog odbora Saveta za implementaciju mira i može da svojim glasom odustane od stvaranja konsenzusa oko toga koji će visoki predstavnik biti predložen“, objašnjava Šolaja.
Rusija može da stopira imenovanje visokog predstavnika
Druga instanca u kojoj se, kako napominje, donosi i krajnja odluka o visokom predstavniku za BIH je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), a Rusija ima pravo veta.
„Prema tome, ona ima sasvim dovoljno argumenta i instrumenata u pravnom smislu da ospori da se promeni visoki predstavnik u BiH. Ono za šta se Rusija principijelno zalaže, i ne samo ona već i neke druge države međunarodne zajednice, to je da se Kancelarija visokog predstavnika ugasi“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Šolaja podseća da je pre nešto više od deset godina definisano pod kojim uslovima OHR može biti ugašen.
„To su takozvanih pet ciljeva i dva uslova koje bi trebalo ispuniti da bi se Kancelarija zatvorila. Međutim, mnoge politike, posebno od dela zapadne međunarodne zajednice, su radile protiv stvaranja tih uslova za zatvaranje Kancelarije tako da je tu sada nastao vakuum u opredeljenju. Naime, činjenica je da i dalje imamo visokog predstavnika, da njegova funkcija nije tako značajna kao što je bila nekada jer on svojim intervencijama objektivno koči i usporava procese u BiH i Rusija je za to da takva Kancelarija prestane da radi a, da se više odgovornosti i inicijative prepusti domaćim političarima“, kaže naš sagovornik.
Moskva u SB UN može da zahteva ukidanje OHR
Rusija, dodaje Šolaja, može politički da insistira na ukidanju Kancelarije i na to ko će da bude imenovan ili neimenovan na mesto visokog predstavnika kroz svoju poziciju u Savetu i SB UN, ali sama Rusija ne može da utiče na ukidanje.
„Može da bude inicijator toga ali je činjenica da to mora biti uz saglasnost opšte međunarodne zajednice“, ističe Šolaja.
Jedan od problema je i taj što visoki predstavnik nema u vremenskom smislu oročen formalan mandat, već do njegove smene dolazi kad se o tome dogovore.
Ukoliko ne prođe kandidat Nemačke koji bi na ovoj poziciji trebalo da zameni Valentina Incka, čiji mandat traje već deset godina, stvorila bi se, navodi Šolaja, situacija da ukoliko se Kancelarija ne bi zatvorila da Incko ostane na toj poziciji do daljnjeg ili niko ne bi bio imenovan.
„Savet za implementaciju mira donosi odluke konsenzusom. On u stvari SB UN predlaže, jer nije neko formalno telo koje je autorizovano da postavlja visokog predstavnika ili da donosi bilo kakve mere. To je jedno političko telo čije odluke članice upravnog odbora sprovode onako kako misle i vide. Oni daju otprilike neke smernice za rad visokog predstavnika koje on vremenom počinje da prihvata kao „božije slovo“. Ali u principu to nije uopšte institucija koja po Dejtonu postoji“, napominje Šolaja.
Savet za implementaciju mira nije deo Dejtona
Faktički, dodaje naš sagovornik, svake godine kada visoki predstavnik podnese izveštaj SB UN oni mu potvrđuju izbor, koji je obično iz Evrope.
„Dakle, Rusija bi mogla da stopira imenovanje visokog predstavnika i da to pitanje stavi na dnevni red ali se zna kako SB UN funkcioniše. Da li bi Generalni sekretar to prihvatio da stavi na dnevni red je neizvesno“, ističe Šolaja.
Savet za implementaciju mira čine predstavnici 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu u BiH. Upravni odbor Saveta daje visokom predstavniku u BiH političke smernice. Članice Upravnog odbora Saveta su Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, Predsedništvo EU, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC), koju predstavlja Turska.
Među prvima koji je u poslednje vreme pokrenuo temu o tome da treba zatvoriti OHR bio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov koji je to pitanje postavio boraveći u BiH tokom mini turneje po Balkanu.
Na ovo je podsetio i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, koji je dodao da Rusija nije prihvatila predlog Nemačke da na ovo mesto dođe Kristijan Šmit, jer veruje da Zapad želi centralizaciju BiH i oduzimanje punomoćja Republici Srpskoj. On je naglasio i da o ovome mora da se razgovara na dnevnom redu Saveta, koji, kako je istakao, mora da se sastane po tom pitanju.
Zapad hoće unitarnu BiH
„Treba da bude zatvaranje funkcije visokog predstavnika, a ne imenovanje novog, što bi pokazalo da međunarodna zajednica potpuno menja svoj stav i da se vraća na ono što je bilo pre mnogo godina“, izjavio je Bocan-Harčenko.
On smatra da sadašnji trenutak zahteva predaju svih ovlašćenja entitetima u BiH i da je prihvatljiva prijateljska pomoć međunarodne zajednice, ali ni u kom slučaju nametanje i onemogućavanje BiH da bude samostalna zemlja. S obzirom na suprotan stav Rusije, Bocan-Harčenko ne vidi mogućnost za postizanje neophodnog konsenzusa oko pitanja visokog predstavnika u Savetu odbora za implementaciju mira, uz podsećanje da imenovanje OHR nije moguće ni bez odluke i potvrde SB UN.
(Sputnik)
