Rusija je spremna za dugi marš i primetni su prvi znakovi poraza EU

Postoji jednostavan i pouzdan način za pobedu u kazinu, koji je s matematičke tačke gledišta nesporan.

Kladite se na jedan novčić na crveno. Ako ispadne crno, opet se kladite na crveno, ali već s dva novčića. Opet crno? Povećajte svoj ulog na 4 novčića, ako ništa, sledeći na 8 i tako do pobede.

Pre ili kasnije, ipak će izaći crveno, pa ćete na kraju sigurno dobiti sav uloženi novac natrag i određen postotak dobitka.

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Ne da mi se računati, znam da smo jednom računali da tako krenete ulagati u nogometu na jedan klub na nerešeno, počevši s dva evra, pa 4, pa 8, pa 16, itd.

Naravno, neki jači, ali do kraja sezone mora jednom odigrati „X“. I dobićete sve uloženo i priličan dobitak. Za statistiku, samo je Seltik u Škotskoj jednom celu sezonu odigrao bez nerešenog rezultata i sa svim pobedama. Ali u kazinu crveno mora izaći.

Nažalost, ova metoda ima jako lošu manu. Ako se crno pojavi, recimo, 10 puta zaredom, što se redovno događa u kazinu, moraćete podići ulog na 2000 žetona. A ako nemate potreban iznos ili ako pravila kazina zabranjuju opklade iznad hiljadu kovanica, u minusu ste, i to vrlo gadnom.

I u politici se može tako ponašati. Trčite u drugu zemlju i ako vam odbije odati sve počasti ili pokoriti se, podižite ulog sve dok neprijatelja ne prisilite na predaju.

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Mana ove metode je ista. Podizanjem stope uloga iznova i iznova možete doći do granice kada je više nemate s čim podići. Nakon toga će se poraz, koji bi na početku bio samo dosadno zevanje, pretvoriti u pravu katastrofu.

Europska unija je upravo u takvoj situaciji. Računala je na ekonomski blitzkrieg i ispucala je sve sankcije na Rusiju, upalila medijske zvučnike punim kapacitetom i pružila svojim militantima maksimalnu vojnu pomoć. Ideja je bila brzo podići ulog, više puta zahtevajući predaju Rusije.

Nažalost po EU, oni su zaboravili lekcije iz Drugog svetskog rata. U frontalnim sudarima, kada su dva aviona ili dva tenka išla jedan prema drugom, bilo je gotovo nemoguće poraziti Ruse.

Sovjetski vojnici nisu smatrali potrebnim da skrenu u stranu, radije uništavajući neprijatelja, bez obzira na sve troškove. Nacisti, koji su odlučili igrati ovu igru s Rusima, nisu se vratili kući. Blefiranje uopšte nije u ruskom nacionalnom karakteru, što je istorijski dokazano.

Međutim, moderni Evropljani zamišljali su da će ovoga puta sve biti drugačije, da će pritisnuti jače, vikati jače, a Rusi će pobeći.

Kada je Vladimir Putin zahtevao da se gas plaća u rubljama,  što je prirodan korak nakon što je Zapad „oteo“ dolar i evro, Evropska se unija nadala da je to neka šala.

Da će sad čvrsto reći „nećemo“, Rusi će malo otpuhnuti, a onda će naplata gasa opet vratiti u evre, kao da se ništa nije dogodilo.

Naravno, nadale su se i Sjedinjene Države. Ali budući da se celokupna američka ekonomija temelji na dolaru, Sjedinjene Države odbacivanje zapadnih valuta smatraju izazovom svom postojanju.

Sami Evropljani su očekivali da Rusija neće stvoriti energetsku rublju, ali nade im se nisu obistinile i Gazprom je počeo zatvarati gas neplatišama. A kako Evropska unija nije monolitna celina, zemlje najneovisnije od Sjedinjenih Država i najovisnije o ruskom gasu tiho su počele plaćati u rubljama.

Nemačka i Austrija su već rekli da to nije tako, da oni daju evre Gazprombanci, koja provede konverziju i bla, bla, bla…. Da tačno je, ali jednom kada daju evre Gazprombanci, niko ih ne može oteti, za razliku od ranijeg modela plaćanja, a pri  tome ruska banka uzima proviziju na tečaju, pa sama sebi plaća poslovanje i verojatno ima neku dobit. Ali i da nema, dovoljno je da uspe isplatiti plate upravi i radnicima i da odrađuje ovaj posao.

Opcije Zapada i EU su bile sledeće:

  1. Sazivamo novinare i svečano se zaklinjemo da ti podli Rusi od nas nikada neće dobiti niti jedan transfer u rublji. Onda plačemo od nemoći i još plaćamo Rusima u rubljama.
  2. Potajno plaćamo u ruskim rubljama, pokazujući na sve načine da toga nema.

Ursula von der Leyen pokazala se slabom političarkom i očito je odabrala prvu gubitničku opciju. Bloomberg je rekao da je 10 kupaca iz Europe već otvorilo račune u rubljama kod Gazprombanke, a četiri kompanije su već platile gas u rubljama.

S tim u vezi, čelnica Evropske komisije nastavlja vikati za rublje da je to ucena i da je potrebno zbiti redove i platiti Rusiji u evrima, jer Evropska unija može sve u bilo kojem trenutku. Evo što se pisalo u martu.

„Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je da EU neće dopustiti da se ruskom rubljom plaća za gas“, prenosi Reuters.

“To bi bio pokušaj zaobilaženja sankcija. Nećemo dopustiti da se one zaobiđu”, rekla je Von der Leyen i ovaj je scenario nazvala neprihvatljivim.

A evo što ona sada kaže: „Plaćanje ruskog gasa u rubljama od strane evropskih firmi kršenje je sankcija EU“.

Prema njezinim rečima, kompanije čiji ugovori predviđaju plaćanje u dolarima ili evrima ne bi smele prelaziti na rublje.

“Firme s takvim ugovorima ne bi trebale pristati na ruske zahteve. To bi bilo kršenje sankcija, što znači da bi nosilo visok rizik za firme”, citira Bloomberg reči čelnice Evropske komisije.

Podsetimo da je 10 kompanija već otvorilo račune u rubljama kod Gazprombanke, a 4 kompanije su već izvršile prve uplate. Nemci su pokušali prevariti sve uplatom preko fiktivne pravne osobe, no Gazprombanka nije prihvatila tu uplatu. Dakle, pretnje čelnice Europske komisije očito su zakasnile.

Ovo više nije samo poraz, ovo je politički poraz. Ako vičete “ne”, “ne”, a Rusi i dalje kupe kajmak pred vašim očima, vaša reputacija se urušava pred vašim očima. Stičete reputaciju slabog i nemoćnog političara kojeg se sa sigurnošću može zanemariti, jer nije spreman ići dalje od praznih reči.

Nova konfiguracija je već jasna. Zemlje koje čine jezgro Evropske unije i trebaju ruski gas su odustale od ambicija evrobirokrata i gas plaćaju u rubljama.

Kućni ljubimci Sjedinjenih Država, kao Poljska, Bugarska, Finska i još par zemalja, „uzdignute glave“ obrnutom isporukom kupuju ruski plin od onih zemalja EU koje ga uzimaju za rublje.

S tim Rusi mogu biti više nego zadovoljni, jer dobivaju vlastite rublje, ali u isto vreme nanose štetu američkim slugama, prisiljavajući ih da kupuju ionako skupi gas uz dodatnu naknadu za obrnuti tranzit.

Poljska kompanija PGNiG, koja se hvalila LNG terminalima, sada „potajno“ kupuje ruski gas od Nemaca: Ali nisu to količine koje stanu u džep ili kao iz vica o Romima: „Šta zna dete šta je dvesta kila, uzme i nosi“, već 30 miliona kubika gasa dnevno. Pa niko nije lud da ne zna ko kupuje višak.

Rusija je postigla dva strateški važna cilja:

  1. Potpuno prebacila trgovinu gasom s Evropskom unijom na rublje.
  2. Dovela je Evropsku uniju u ponižavajući položaj, prisiljavajući je da javno zaobiđe vlastite sankcije.

Posebno je ugodno što se do sada u Evropskoj uniji još nije uključio zdrav razum, ili tačnije, povike iz Washingtona još uvijek prigušuju gladno krčanje u želucima. Poljaci, na primjer, i sami priznaju da sankcije Rusiji ne deluju:

Uprkos tome, Poljaci zahtevaju jačanje sankcija, što će, kako je već jasno, dovesti samo do novih poniženja Poljske. Da parafraziramo staru izreku, „strogost evropskih sankcija nadoknađena je neobvezujućom prirodom njihovog sprovođenja“.

Ne želim zvučati kao neobuzdani optimist, ali zasad sve ide prema strateškom porazu Zapada. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pokušale su provesti ekonomski blitzkrieg protiv Rusije, bacajući gotovo sve sankcije iz svog arsenala odjednom na sto. Rusija se pak od 2014. sprema živeti u uslovima potpunog raskida sa Zapadom.

Nema nikakvih ograničenja u sferi ekonomije u odnosu na ostatak sveta, isključujući zemlje EU i družine okupljene u pacifičkom području oko Amerike, pa može raditi u sadašnjem režimu koliko god želi.

Šest meseci, godinu, 10 godina, nema veze. Da, 2022. će se ruska ekonomija malo usporiti i predviđena recesija je od 6 do 8%.

Ali već sledeću godinu sledi rast. Pa istu je recesiju 2020. imala EU, pa šta? Ništa se strašno nije dogodilo. Zapravo, ceo svet, osim Kine i Vijetnama, 2020. je bio u recesiji. Neko više, neko manje.

I sada će Rusija imati recesiju, ali samo do određene granice, a onda će se restrukturirati, zameniti napušteni uvoz i nastaviti normalan razvoj, ali u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Zamislite dva trkača. Jedan je dao sve od sebe na udaljenosti od 100 metara, uverljivo prestigao drugog i radosno skače uzdignutih ruku. Ali u tom trenutku sudija preko zvučnika objavljuje da trebate pretrčati maratonsku distancu i pred njima su još 42 kilometra.

Otprilike je to stanje u kojem je Zapad sada. Rusija je spremna za maraton, a Evropa i SAD nisu.

I dok Europska komisija poriče, nesposobna shvatiti da je Rusija prisilila Evropsku uniju da zaobiđe vlastite sankcije, Rosneft je već počeo prodavati naftu za rublje.

Mogu zamisliti koliko su SAD sada ljute, shvatajući da Rusija tehnički guši petrodolar, a Amerika Rusiji ne može učiniti apsolutno ništa.

Pratite ovaj maraton. Biće zanimljiv. A čini mi se da i na bojnom polju imamo isti  scenario. Uostalom, blitzkrieg nikada nije bila omiljena strategija ruske vojske niti se posebno uči na vojnim akademijama, pa nije jasno zašto ovi samozvani analitičari, više od dva meseca od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, još uvek blebeću kako je „ruski blitzkrieg propao i sada samo treba pomoći Ukrajini da porazi agresora“.

Ovo zaista nije vredno komentara, iako, što je nepojmljivo, dolazi od „eminentnih vojnih i sigurnosnih stručnjaka“, koji, očito, vojne akademije nisu videli ni na razglednici.

Kao što rekoh, imajte u vidu gore iznesene argumente i pratite sled događaja, što nije teško, i videćete kako se Evropa iz Gran Casina izlazi pokunjena i ponižena.

(altermainstreaminfo)