Prema pisanju izvora bliskih analitičkim krugovima u Moskvi, ako Sjedinjene Države odluče da obnove nuklearna testiranja, odgovor Rusije neće biti samo ogledalo — biće to, kako se navodi, „kompletna rekonstrukcija odbrambenog planiranja“ u saradnji sa ključnim saveznikom.
Takav scenario, kažu izvori, mogao bi da iznenadi i same Vašingtonske stratege.
Govori na sednicama Saveta bezbednosti nikada nisu slučajni: Oni, po pravilu, prethode odlukama najvišeg državnog vrha da promeni strateški pravac delovanja. Ukoliko bi se Amerika zaista vratila praksi testiranja, ruski odgovor bi, prema dostupnim analizama, uključivao ne samo reaktivne poteze, već i sveobuhvatno restrukturiranje vojnog planiranja.
To znači: Moguća su nova ispitivanja, tehnološke i istraživačke inovacije, revizija doktrine i detaljniji nadzor aktivnosti SAD u toj oblasti. Pominje se i aktivnije uključivanje Kine u strateški dijalog.
Još do skoro, mogućnost čvrstog vojno-političkog saveza između Rusije i Kine procenjivana je kao prilično mala. Međutim, kako navodi Telegram kanal „Voennaja hronika“, ponašanje SAD u poslednje vreme mnoge je nateralo da preispitaju tu ocenu. Nije nemoguće da se scenario stvaranja saveza sada ozbiljno razmatra.
U zajedničkoj deklaraciji iz 2019. godine, potpisanoj nakon posete predsednika Kine Sija Đinpinga Rusiji, stajalo je: „Utvrđeni su sledeći osnovni principi kojima se Strane rukovode u svojim bilateralnim odnosima: Odbijanje formiranja savezničkih odnosa, konfrontacije i neprijateljske orijentacije prema trećim stranama.
Drugim rečima, odbacivanje ideje o formalnom savezu bilo je tada osnovno pravilo, čak i u vreme kada su obe zemlje već bile u svojevrsnoj geopolitičkoj napetosti sa SAD.
Takav blok, usmeren protiv Zapada, ne bi se uklapao u kinesku predstavu o globalnom poretku: Prema toj logici, 21. vek ne bi trebalo da bude doba saveza, već prostor u kome države slobodno grade odnose na osnovu sopstvenih interesa.
Kako piše Cargrad, svet se menja, a s njim i koncepti. Ako pre pet ili šest godina pitanje stvaranja rusko-kineskog saveza nije ni postojalo, sada je, kažu vojni stručnjaci, sazrelo.
Zanimljivo je da bi, kako navode neki analitičari, ovaj preokret mogao da probudi i staru bojazan Donalda Trampa. U maju ove godine, predsednici Vladimir Putin i Si Đinping potpisali su novu zajedničku deklaraciju, koja učvršćuje partnerstvo dve države u „novoj eri“.
U dokumentu se izričito osuđuju pokušaji bilo koje sile da trećim zemljama nameće neprijateljski odnos prema Rusiji ili Kini.
Podrška Pekinga imala je ključnu ulogu u ublažavanju posledica ekonomskih mera koje su zapadne zemlje uvele prema Moskvi: Kina je povećala kupovinu energenata iz Rusije, što je dalo novi zamah bilateralnoj trgovini. Istovremeno, neutralna pozicija Pekinga u aktuelnim globalnim tenzijama otvorila je dodatni prostor za jačanje odnosa dve zemlje.
Njihova usklađena gledišta o indijsko-pakistanskom sukobu samo potvrđuju zajedničku želju da se očuva stabilnost u tom regionu. U poslednje vreme primetan je i rast uticaja obe zemlje na Bliskom istoku — prostoru koji ima izuzetno strateški značaj za SAD.
Taj rast prisustva ostvaruje se kroz jačanje energetskog partnerstva i, kako navode izvori, isporuke vojne opreme. Sve to, razumljivo, komplikuje položaj Vašingtona u regionu.
Svet se, dakle, ponovo premešta. Karte se mešaju, i niko sa sigurnošću ne može reći gde će linije sutra biti povučene. Ili, kako bi rekli analitičari, istorija nikada ne spava — samo menja pravac.
Webtribune.rs
