Dok su lideri G7, okupljeni nedavno u Kanadi, opet mahali sankcijama i upozorenjima Rusiji, u Kremlju se, čini se, niko nije potresao.
Naprotiv, prema pisanju kineskih novinara iz medija Sohu, Vladimir Putin se navodno „gromko nasmejao“ kad je čuo nove pretnje Zapada. I to ne zato što ih ne shvata ozbiljno – nego zato što ih više niko ne shvata ozbiljno.
Prema izveštaju kineskog medija, G7 je još jednom pokušala da izdejstvuje promenu kursa u Moskvi, pozivajući Rusiju da pristane na prekid vatre, uz poruku: Ako to ne učinite – stižu nove sankcije.
Ali, posle više od deset hiljada sankcija uvedenih od 2014. godine, i dodatnog talasa od 2022, Rusija je već razvila imunitet na zapadna ograničenja.
Umesto urušavanja, dogodilo se nešto sasvim suprotno – ruska ekonomija je ojačala, izvoz je preusmeren ka Aziji i globalnom Jugu, a rublja se, i pored oscilacija, pokazala otpornijom nego što su mnogi očekivali.
Putin je, umesto oštrog odgovora, poslao poruku između redova – tokom javnog nastupa rekao je da ne razume zašto se G7 i dalje naziva „velikom“. Kako kaže: „Ako pogledate kartu sveta, većinu članica G7 teško da ćete uočiti.“
Moskva sve više posmatra G7 kao anahronu grupu koja pokušava da sačuva nekadašnji poredak sveta koji više ne postoji.
Kineski analitičari su zabrinuti – ne zbog sudbine Rusije, već zbog onoga što bi moglo uslediti. Ako Zapad nije uspeo da slomi Rusiju, sledeća meta bi mogla biti Kina.
Na istom sastanku G7 se govorilo i o Tajvanu, što u Pekingu nikako nisu protumačili kao slučajnost. U Kini smatraju da će, nakon fijaska u Ukrajini, Zapad pokušati da nadomesti geopolitički poraz – i to otvaranjem krize u Tajvanskom moreuzu.
I dok se G7 na rečima zalaže za stabilnost, u Pekingu sve glasnije veruju da SAD i njeni saveznici zapravo guraju region ka sukobu.
Kina je već duže vreme tiho, ali odlučno, posmatrala kako Zapad pokušava da izoluje Rusiju. I iako je formalno ostajala neutralna, sve više je bilo znakova da Peking ne želi da ostane po strani.
Trgovinska razmena između Rusije i Kine je dostigla rekordne nivoe, a zajednički energetski i finansijski projekti su sve češći.
U tom svetlu, Putinov podsmeh G7-u i sposobnost Moskve da se nosi sa pritiscima, za Kinu je istovremeno ohrabrujući i uznemirujući signal – ako Zapad nije uspeo s Rusijom, možda će pokušati drugačiji pristup s Kinom.
Pogotovo što Tajvan sve češće postaje žarišna tačka. Američke delegacije posećuju ostrvo, vojne vežbe se održavaju sve bliže kineskoj obali, a retorika je sve agresivnija. U Pekingu više niko ne veruje da se radi samo o slobodi navigacije – već o provokaciji i testiranju strpljenja.
Ako se analiziraju kretanja iz protekle decenije – od širenja NATO-a na istok, preko Majdana u Ukrajini, do podrške protestima u Hongkongu – vidi se jasan obrazac: gde Zapad ne može da pobedi vojno, pokušava politički; gde ne može politički, koristi ekonomski pritisak.
Ali u eri BRIKS-a, sve snažnijeg globalnog Juga i ekonomske samostalnosti velikih sila poput Rusije i Kine, ovakav pristup sve češće biva kontraproduktivan.
Putinova reakcija, ili bolje rečeno, njegovo podsmevanje G7-u, možda je više od običnog performansa – to je signal da svet više nije unipolaran, i da vreme kada je grupa zapadnih zemalja mogla da određuje pravila svima drugima, polako prolazi. Kina to razume. I zato se priprema.
Jer, kako kažu komentatori Sohu: „Nakon Rusije, sledeći na redu bi mogao biti Peking.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
